Garantovana penzija od 100 evra - i u Srbiji? Do realizacije mnogo prepreka i zakonskih procedura


Od ideje do realizacije mnogo je prepreka i zakonskih procedura

Ako država odluči da onima koji nikada nisu radili daje 100 evra mesečno, zašto bi poljoprivredni penzioner s primanjem do 5.000 dinara nastavio sebi da uplaćuje doprinose?

Uvođenjem garantovane penzije, prema najavama ministra za brogu o selu Milana Krkobabića, pomoglo bi se 200.000 građana koji nemaju ni imovine, ni primanja, ni dana radnog staža, a imaju 65 i više godina. Međutim, od ideje do realizacije mnogo je prepreka i zakonskih procedura, navodi Politika.

 Vođen praksom Makedonije i Hrvatske koje su uvele garantovane penzije, Krkobabić je predložio da bi ova primanja mogla da iznose oko 100 evra ili 12.000 dinara mesečno. S tim što bi se obezbeđivala iz budžeta republike, a ne iz penzijskog fonda.

Iz Ministarstva rada za "Politiku" navode da je postojeći način zaštite minimalnog standarda starijeg stanovništva u potpunosti primeren našim uslovima i potrebama. Ministarstvo će u svakom slučaju nastaviti da prati i analizira stanje. Bolji uvid će se dobiti kada bude zaživela socijalna karta, tako da će se i u budućnosti voditi diskusija o tome da li je opravdano i potrebno uvesti socijalnu penziju u Srbiji i u kom obliku.

 U sistemu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, najniži standard korisnika prinadležnosti štiti najnižim iznosom penzije koji primaju oni čije bi prinadležnosti na osnovu uplaćenog doprinosa i navršenog staža bile veoma niske. Pored toga, standard građana sa nižim iznosima penzija dodatno se štiti isplatom novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kao i jednokratnom pomoći svim korisnicima penzija. Oni koji nisu ostvarili pravo na penziju a nisu u mogućnosti da obezbede zadovoljavajući životni standard, mogu da ostvare pravo u sistemu socijalne zaštite.

 Preduslov za to je, kaže predsednik Udruženja sindikata penzionera vojnih lica, Jovan Tamburić, da se povećaju najniže poljoprivredne i porodične penzije koje su i ispod 10.000 dinara.

"Jer, nema logike da neko ko je sam sebi uplaćivao staž najmanje 15 godina ili je to za njega činio poslodavac ima istu ili manju penziju od 100 evra, koliku bi imao i onaj ko nikada nije radio. Ukoliko bi se to tako učinilo, država bi destimulisala i ono malo poljoprivrednih penzionera koji sebi uplaćuju doprinose", objašnjava Tamburić

Prof. dr Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku, ovaj predlog je davno pretočila u studiju "Socijalna zaštita u starosti - dugotrajna nega i socijalne penzije" koju je zajedno radila s Katarinom Stanić.

"Osim porodične, koja im po zakonu pripada, pravo na sopstvenu penziju mogli bi da ostvare i stariji koji nikada nisu radili, nisu ispunili minimum uslova za penziju ili nisu bili u prilici da sebi sami uplaćuju doprinose u državni ili neki od privatnih penzijskih fondova. I to kroz podizanje porodične prinadležnosti do najniže invalidske, odnosno starosne, uvođenje garantovane penzije i posebnog modula socijalne pomoći. Opcija je podizanje najnižih porodičnih prinadležnosti na nivo najniže starosne penzije iz osiguranja poljoprivrednika. Prva mogućnost obuhvata građane koji nisu radili, nisu ispunili uslove za penzionisanje i one koji ostvaruju pravo na porodičnu penziju (po bilo kom osnovu), a za koje ne važi pravilo o minimalnom iznosu. Ova opcija bi obuhvatila, dakle, ograničen broj starih bez prava na sopstvenu penziju", objašnjava Matković.

Druga mogućnost predviđa garantovanu penziju i mogla bi da se dodeljuje svim starijim osobama čiji prihodi od penzije ne prelaze unapred definisan iznos. A to znači i onima koji ostvaruju pravo na penziju po osnovu osiguranja, ali i onima koji nikada nisu bili osigurani.

Ona kaže da predlog o pomoći starima bez primanja nikada nije zaživeo u Srbiji, jer su oni obuhvaćeni istim programom koji važi i za sve druge ugrožene građane. U Srbiji ima oko 250.000 onih koji imaju iznad 65 godina i žive bez penzije. U težem položaju su žene, jer u čak 85 odsto slučajeva nemaju nikakva primanja.

"Bilo bi dobro, ukoliko se ovaj predlog uzme ozbiljno u razmatranje da se penzija dodeljuje onima koji imaju više od 65-70 godina primera radi, jer bi se time oni koji uplaćuju doprinose stimulisali da nastave da plaćaju jer bi znali da će penziju dobiti pre od onih koji nikada nisu radili, a kojima država isplaćuje garantovanu prinadležnost", smatra Matković.

Moma Čolaković, doskorašnji poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije, pozdravlja ideju o uvođenju garantovane penzije čime bi stariji od 65 godina bez uplaćenih doprinosa mogli da dobijaju minimalna primanja koja bi se razlikovala od socijalnih davanja.

"Preduslov za to je da se naprave socijalne karte i utvrdi pravo imovinsko stanje, kako bi novac išao samo onima koji nemaju od čega da žive. Ukoliko bi ostao predlog od 100 evra to bi državu koštalo oko 20 miliona evra mesečno, što je podnošljivo za budžet", navodi Čolaković.

 

Severna Makedonija i Hrvatska uvele ovu praksu

Svi koji napune 65 godina a u radnoj knjižici nemaju upisan ni dan radnog staža imaće u Severnoj Makedoniji pravo na socijalnu penziju. Državna penzija biće 6.000 denara mesečno, što je gotovo 100 evra, i usklađivaće se jednom godišnje sa troškovima života.

Uslov za dobijanje je da je osoba državljanin Severne Makedonije i da u njoj živi poslednjih 15 godina. Na nju neće moći da računaju oni koji su u braku ili žive u vanbračnoj zajednici sa nekim ko ima penziju. I u Hrvatskoj je 2017. doneta strategija kojom se planira uvođenje nacionalne mirovine. Informacije o broju onih koji žive bez penzije u ovoj eks-jugoslovenskoj republici su vrlo različite i kreću se od 65.000 do čak 100.000 starijih od 65 godina. To su svi oni građani koji nemaju minimalnih 15 godina staža za "starosnu mirovinu".

izvor: Politika, 021.rs, agencije, foto: Markus Spiske, Pexels


Najveći aquapark na Balkanu - gradiće se u Novom Sadu: Voda u svim bazenima će biti mineralna

"Koliko će značiti novi most pitajte ljude u Begeču, Futogu, na Adicama i Novom naselju i Telepu..."