Vojni rok bi mogao da traje od tri do osam meseci


Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra

Vojni rok, ukoliko država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske obustavljenu 2011. godine, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci. 

Mladići bi, prema nekim planovima, za vreme provedeno u kasarnama primali određenu naknadu, a uživali bi i neke privilegije, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi.

Ovo je "kostur" analiza na kojima mesecima radi vrh Vojske Srbije, a u fokusu je više scenarija, različitog trajanja, obima i cene, pišu Novosti. 

 Da je vraćanje obaveznog vojnog roka tema kojom se država već bavi potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz naznaku da će o ovome biti otvoren i "širi društveni dijalog". 

- Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra. 

Ukoliko bude određeno da regrutima sleduje i naknada, to će dodatno koštati između 1,2 i 1,8 milijardi dinara. To su loše strane ove inicijative. Dobre su, između ostalih, i što bi otvaranjem kasarni i vraćanjem vojske oživela prazna i zamrla mesta u Srbiji - naveo je Vučić.

 Prema saznanjima Novosti, vojni vrh nije saglasan oko trajanja eventualnog vojnog roka. 

Generalštab se zalaže za period od šest do osam meseci, dok su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji - od tri do četiri meseca.

Prema podacima Kluba generala i admirala, od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta, za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. 

Prigovor savesti kao model za odbijanje služenja vojske i nošenja oružja ustavna je kategorija i imao bi svoje mesto i u budućim konceptima vojnog roka.

Postoji i ideja da "služenje otadžbini" uz prigovor savesti bude najmanje dva puta duže od vojnog roka i da se obavlja u komunalnim preduzećima.

izvor: novosti.rs, agencije, foto: novisad.rs