Da li će Srbija postati velesila u proizvodnji litijuma? Imamo 10% ukupnih zaliha na svetu, kako sprečiti zagađenja - investicija 1,5 milijardi evra


Za lokaciju kod reke Jadar se procenjuje da sadrži deset odsto ukupnih zaliha litijuma koje su dosad otkrivene na svetu

Za iskopavanja jadarita, minerala u kojem su litijum i bor, sprema se domaći ogranak svetske kompanije Rio Tinto. 

Kako će oni od zagađenja zaštititi ljude koji žive oko reke Jadar? O tome je za TV Prva govorila Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava eksplorejšn.

Za lokaciju kod reke Jadar se procenjuje da sadrži deset odsto ukupnih zaliha litijuma koje su dosad otkrivene na svetu.

"To je jedno od šest najvećih nalazišta u svetu i procenjuje se da ukupno činimo oko 10 odsto svetskih rezervi. Znate da je litijum strateški mineral kada je reč o skladištenju energije. Mi svi pričamo o zelenoj energiji i upravo ta činjenica da na našoj teritoriji postoje tako velike zalihe litijuma, privlači veliku pažnju", istakla je Vesna Prodanović.

Kako kaže, značaj ovog nalazišta i projekta jeste podizanje rudarskog i industrijskog sektora u Srbiji.

"Litijum je važan u auto-industriji, a mi se nalazimo na pragu automobilske industrije Evrope, tako da je zaista značaj projekta veliki", navela je ona.

Prodanovićeva kaže da postoji velika zabrinutost za ekologiju i zaštitu životne sredine, te da ona zabrinutost deli sa građanima.

"Ta zabrinutost je opravdana u smislu da je ovo jedan ozbiljan industrijski i rudarski kompleks. Želim da naglasim da od 1,5 milijardi koje ćemo uložiti u izgradnju, trećina je rudarski deo, a dve trećine industrijski. To je zaista ozbiljno industrijsko postrojenje i postoje rizici", navela je direktorka Rio Sava eksplorejšna.

Ističe da postoje rizici koje su oni sagledali, kao i da preduzimaju sve mere da to umanje. "Znači, ako uzimamo vodu i ako je tretiramo, mi tu vodu puštamo kroz proces za prečišćavanje vode koji je veoma ozbiljan i u koji ulažemo mnogo sredstava, kako bismo vodu u dovoljnom kvalitetu ispustili u dalje tokove. Sve mere i standarde za ekologiju koji su propisani primenjujemo."



Kaže da današnji standardi nisu kao pre više desetina godina. Kompanije nemaju ni pravo ni mogućnost da rade na taj način da mere ne primenjuju. "Mi isto imamo tu obavezu i sve mere ćemo primeniti."

Za ekologiju su namenjena sredstva u iznosu od 100 miliona evra.

"Samo u sisteme za prečišćavanje vode se ulaže 40 miliona evra. Ako pogledamo koliko koštaju neki drugi sistemi za prečišćavanje vode, koji pokrivaju čitave gradove, znamo da je ovo veoma ozbiljna cifra. Svaki rizik može danas da se pokrije, samo treba da se uloži dovoljno novca. Dakle, štednje u tom delu nema i to je ono što ljudi treba da znaju", ističe Prodanovićeva.


Hoće li se voda za rad rudnika ispumpavati iz reka?

"Iz okoline reke Drine, baš iz onih delova koji su već devastirani, ceo proces korišćenja vode je zatvoren - voda se koristi prvo od padavina, zatim voda koja se pojavljuje prilikom kopanja rudnika. Imamo sisteme za prečišćavanje voda. Upravo sutra imamo u Loznici sastanak radne grupe gde će naši stručnjaci detaljno objasniti neka tehnička rešenja koja primenjujemo", rekla je Prodanovićeva.

Prostor koji ćete koristiti obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra. Koliko će meštana morati da se napusti svoje domove i kako će biti obeštećeni? Kako se sarađuje sa lokalnom zajednicom?

"Saradnja je dobra i bazirana na fer principima. Postoji velika zabrinutost i to je zaista osetljivo pitanje. Oko 250 hektara treba da otkupimo, 350 vlasnika, zemlje i pokretnih i nepokretnih dobara, ali ono što je najosetljivije - 52 porodice treba da se presele. Mi sa svakom radimo pojedinačno, ne samo da napravimo fer program kompenzacije u smislu finansijske podrške, nego postoji i velika nematerijalna podrška", objasnila je Prodanovićeva.


Hoće li biti fabrike za preradu jadarita ili će sirovine samo ići u inostranstvo?

"Kao što sam pomenula, trećina projekta se odnosi na rudarski deo, a dve trećine na industrijski. Mi upravo ovde radimo proces i dobijamo finalni proizvod", navela je.

Hoće li biti fabrike za proizvodnju litijumskih baterija?

"Litijum-karbonat koji mi prozvodimo ide u katode, a katode idu u baterije. Rio Tinto nije kompanija koja se bavi proizvodnjom baterija, ali sarađujemo sa firmama koje su zainteresovane da dođu ovde i to je ono što čini dodatni strateški značaj ovog projekta", navela je Vesna Prodanović.

Kaže da bi izgradnja, ukoliko sve bude u redu, trebalo da krene sledeće godine, a trajaće četiri godine. "Dakle, krajem 2026. godine bi trebalo da imamo prvi proizvod."

U prvoj fazi, fazi izgradnje za ove četiri godine, oko 2.000 radnika će biti zaposleno, a od faze kada budemo počeli sa radom oko 700-750 radnika.

Ukupna vrednost investicije je 1,5 milijardi evra.

izvor: Prva, b92.net, agencije, foto: hangela, Pixabay


Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, odgovarajući na pitanje o potencijalnom rudniku jadarita, kakav kod Loznice planira da otvori kompanija “Rio tinto”, da će se poštovati standardi za zaštitu životne sredine i da Srbija neće dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, prenosi Tanjug.

“Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija”, rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma.


Vrednost tržišta nekretnina uvećana za 100 miliona evra: U NS najtraženiji kvartovi Liman, Nova Detelinara i Grbavica

U Grad Novi Sad došlo stotine miliona evra - Jugovićevo novo naselje od 10.000 stanovnika, NN ide prema Veterniku