Sve veća cena stanova, potražnja raste - Placevi i vikendice se u Srbiji prodaju po neverovatnim cenama


Potražnja je velika, u Beogradu je prodat najskuplji stan čija je cena po kvadratu skoro 8.800. Da li to znači da je tržište nekretnina ipak odolelo pandemiji?

Placevi i vikendice se u Srbiji i dalje prodaju po neverovatnim cenama.

Čak 13 najskupljih stanova prodatih u poslednja tri meseca prošle godine nalazi se u Beogradu na vodi. 

Najskuplji od njih kupac je platio 8.754 evra po kvadratnom metru.

Kraj 2020. godine obeležio je pad interesovanja za vikendice, dok je znatno povećana prodaja stanova, pokazuju podaci iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda.

"Ako pogledamo celu godinu i to da smo imali mesec i po dana vanrednog stanja kada smo imali ozbiljan pad prometa, ali ne i pad cena nakretnina, pri kraju drugog, u trećem i četvrtom kvartalu imali smo rast prometa. Sada se već vidi da je promet bio skoro isti ako ne i veći nego 2019. godine. Cene su za neki procenat više nego 2019. godine", navodi za RTS Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije.

Cene na tržištu nekretnina u Beogradu, koje čini oko 60 odsto prometa stanova u Srbiji, i dalje imaju blagi rast. Cena kvadrata novih stanova na nekoliko najatraktivnijih lokacija u proseku je preko 3.000 evra. Do krova nad glavom po ceni od oko 1.000 evra za kvadrat može se doći eventualno u obodnim naseljima.


Najviše se kupuje za keš 

Iako raste broj stambenih kredita, oko 70 odsto prometa je u gotovini.

"Naši podaci govore da u 2020. imamo 56 milijardi dinara više plasiranog nego u prethodnoj godini, u projektima to je preko 135.000 stambenih kredita, sada u totalu kad uzmemo presek", ukazuje Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka.

Prosečan kredit za stan nije se menjao i iznosi oko 30.000 evra što ukazuje na to da najveći broj kupaca obezbeđuje više od potrebnog učešća, jer je za ovaj iznos u Beogradu moguće kupiti samo garsonjeru na periferiji.

"Ljudi prodaju neke svoje nepokretnosti i onda kupuju nešto veće i onda je to ta razlika koja se javlja. Oni dolaze kod banaka da dopune neophodna sredstva da bi kupili nepokretnost. Porasla je štednja u dinarima, ljudi imaju poverenja u dinar, a sa druge strane imamo priliv. Pretpostavljam da je to dobar deo nekih naših ljudi koji rade u inostranstvu koji žele da plasiraju svoj novac, i otud priliv sredstava na tržištu nekretnina", dodaje Vasić.

U poslednjem kvartalu prošle godine na tržištu nekretnina promet je dostigao 1,3 milijarde evra, što govori o oporavku ove grane privrede koja je 2019. učestvovala sa 5,7 odsto u bruto društvenom proizvodu.

Podaci za celu 2020. biće poznati u martu i ovaj procenat će biti nešto manji, pre svega zbog velikog pada prometa u vreme vanrednog stanja, ali stručnjaci očekuju da neće biti značajnijih promena.

izvor: RTS, agencije, foto: NSinfo