Enver Alivodić: Aplauz Vošine publike vredniji od svakog novca


Godina na izmaku može se okarakterisati kao generalno jedna od najtužnijih za čovečanstvo u novijoj istoriji. Opasan virus usmrtio je skoro dva miliona i zarazio oko 80 miliona ljudi, a s obzirom na to da je njegova pojava izazvala drastične promene po pitanju društvenog života i ostavila traga na funkcionisanje čitavog sveta, može se reći da je korona svakako negativno uticala na svakoga od nas.

Međutim, ta ista 2020. godina, u sećanju navijača Vojvodine i istoriji „stare dame“, ostaće zabeležena i po nečemu lepom, s obzirom na to da je ove godine Voša osvojila svoj drugi pehar Kupa Srbije i praktično tokom cele godine ostvarivala izuzetno dobre rezultate. Nažalost, većim delom tokom prethodnih 12 meseci, navijači Vojvodine su ostali uskraćeni za to da uživo gledaju svoj tim na „Karađorđu“, baš kao što su i fudbaleri ostali uskraćeni za nesebičnu podršku koju na svakom meču dobijaju od svoje verne publike.

Ipak, iako su stadioni ostali prazni, to ne znači da Vošine igre i rezultate nisu pratili svi oni kojima je „stara dama“ u srcu, pa tako i mnogi njeni bivši igrači. 

Među njima je svakako i Enver Alivodić, član generacije koja je 2014. godine osvojila prvi pehar Kupa Srbije u klupskoj istoriji, strelac gola u finalu protiv Jagodine, i igrač koga su navijači uvrstili u idealan tim Vojvodine u protekloj deceniji.

Nakon što je na kraju prošle sezone završio karijeru, on se preselio u Dansku, ali i odatle prati šta se dešava u vezi sa njegovim bivšim klubom.

– Da, tačno je da sam se nakon završetka karijere sa porodicom preselio u Dansku. Moja žena i deca su danski državaljani i, nakon određenog razmišljanja o tome šta i kako ćemo dalje, odlučili smo da se preselimo ovamo. Iskreno, ja sam i dalje u fazi prilagođavanja, sređivanja papira i sličnih stvari, pa još uvek nisam odlučio šta ću i čime ću se dalje baviti. Za sada, imam samo neke ideje i razmišljanja, ali tek u narednom periodu ću doneti neku konkretnu odluku – kaže Alivodić.

On je imao zavidnu igračku karijeru, igrao u Srbiji i inostranstvu, počeo i završio u njegovom Novom Pazaru, ali je utisak da je najblistavije trenutke imao u dresu Vojvodine.

– Vreme provedeno u Vojvodini je definitivno najbolje u mojoj karijeri i taj period nikada neću zaboraviti. Tada sam igrao na najvišem nivou i sigurno pružio najviše tokom čitave karijere. Ipak, mnogo sam srećan i zbog toga što sam karijeru završio u mom Novom Pazaru. Tu sam i počeo sa fudbalom, pa mislim da je bilo najprirodnije da tu i završim, jer Novom Pazaru dugujem za sve ono što jesam i što sam kasnije napravio u karijeri – ističe Alivodić.

Pored Vojvodine i Novog Pazara, on je nastupao još za Radnički (Niš), Čukarički, BSK Borču, EN Paralimniu (Kipar), Njukasl (Australija), Napredak i Apolon Smirnis (Grčka).

– Što se moje karijere tiče, iskreno, ništa ne bih menjao. Finansijski možda nisam prošao onako kako to žele mnogi igrači, ali iskustvo i prijateljstva koja sam stekao se ne mogu izraziti novcem, bar ja to tako gledam. Eto, nakon što sam otišao iz Vojvodine, od Vošine publike sam uvek dobio aplauz kad god sam došao u Novi Sad, a za mene je to vrednije od bilo kog novca – napominje Alivodić.

On je za Vojvodinu igrao dve godine, nastupio na 73 utakmice, dao 18 golova, imao 15 asistencija, osvojio Kup Srbije…

– Čak i da se sve ostalo zaboravi, taj Kup koji smo osvojili će zauvek ostati zapamćen i mislim da je velika stvar ući u istoriju jednog ovakvog kluba. Bez dileme, za mene su te dve godine najlepši i, po mnogo čemu, nezaboravan period u karijeri – kaže Alivodić.

U sezoni kada je osvojen prvi Kup Srbije u istoriji Vojvodine, na polusezoni je mnogo nosilaca igre otišlo iz kluba, a on je bio jedan od retkih koji su ostali i kasnije, sa timom sastavljenim pretežno od igrača iz omladinske škole „Ilija Pantelić“, uspeo da osvoji pehar.

– Zaista nije lako kada vas u jednom prelaznom roku napusti više od pola tima i to igrači koji su činili okosnicu ekipe u tom momentu, pa morate sve iznova da pravite. Međutim, Vojvodina je imala sreću da je u tom periodu imala najbolju omladinsku školu u zemlji i igrače koji su kasnije postali omladinski šampioni sveta. Mnogi od njih su već do tada bili debitovali za prvi tim. Nekako se sve brzo uklopilo, a i pokazalo kao dobar put, jer su mnogi igrači iz te generacije kasnije napravili velike karijere, te i dan-danas imaju zapaženu ulogu u velikim evropskim klubovima – ističe Alivodić.

Iako je u igračkoj penziji, on i dalje prati fudbal, pa tako i njegovu Vojvodinu.

– Naravno da pratim Vojvodinu i to sigurno neću prestati. Mislim da ovaj sadašnji tim ima kvalitet za mnogo veće domete, što je i pokazao svojim rezultatima. Trener Lalatović radi izvanredan posao i tu neverovatnu energiju prenosi na igrače, što se vidi na terenu, jer momci ginu i bore se za dres koji nose do poslednje kapi znoja. Finale Kupa protiv Partizana je bilo neverovatno i neizvesno do samog kraja, a momci su nakon penala, što je najslađe, zasluženo osvojili pehar i tako ponovili ono što smo mi uradili 2014. godine – rekao je Alivodić.

On je iskoristio priliku da pozdravi sve navijače Vojvodine i poželi im mnogo zdravlja i uspeha, uz nadu da će u skorijem periodu biti u mogućnosti i da ih vidi na nekoj utakmici.

izvor, foto: fkvojvodina.rs