Ambrozija u vazduhu ostaje do decembra - Prvi put primećena 1953. godine kod Sremskih Karlovaca


Unesena je iz Severne Amerike i prvi put je registrovana u Srbiji 1953. godine kod Sremskih Karlovaca

Biljni svet igra veoma važnu ulogu u životu svih živih bića na planeti, dok šarenilo cvetnih boja i formi koje nose različite mirisne note malo koga mogu da ostave ravnodušnim.

Problem nastaje kada u različitim periodima cvetanja veliki broj ljudi počne da vodi borbu sa alergijskim reakcijama, koje izazivaju poleni.

U maju i junu dolazi do smene polena u vazduhu, kada preovlađuju alergijske trave (ježevica, prava livadarka...), da bi usred leta preovladale korovske vrste, u koje spada i ambrozija. Kako je za Dnevnik objasnila Mirjana Ćuk, asistentkinja za botaniku na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, korovske vrste puštaju svoj polen u julu i avgustu, a alergija na ambroziju je najdominantnija, jer je ona najrasprostranjenija i ima znatno veću produkciju polena u odnosu na druge alergene biljke.

-  Alergije na ambroziju koja dominira od kraja jula pa čak do novembra su dosta intenzivnije zbog samog sastava polena - kaže za Dnevnik Mirjana Ćuk. - Nalazili smo je i u decembru, dokle god ne padne sneg. Izuzetno je otporna i to jeste karakteristika invazivnih vrsta, kakva je ambrozija. Naše prirodne vrste se tako ne ponašaju, naviknute su na naše klimatske uslove, ali moram da napomenem da se usled klimatskih promena, naša prosečna godišnja temperatura podigla za stepen i to na ceo živi svet ima itekako uticaja. Činjenica je da je klima limitirajući faktor, a postoje jasni pokazatelji da će klimatske promene omogućiti njenu uspešniju invaziju i širenje distribucije. Ima i drugih korova koji mogu da izazovu alergiju, ali je to sve minorno u odnosu na nju.

Ambrozija je severnoamerička vrsta koja se odlično primila kod nas, obezbedivši sebi plodno potomstvo i stabilne populacije. Unesena je iz Severne Amerike i prvi put je registrovana u Srbiji 1953. godine kod Sremskih Karlovaca. Smatra se da je slučajno doneta transportom, kako se uglavnom invazivne vrste i šire potiskujući prirodnu vegetaciju.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: Attila Fodor, Pixabay