Ulice u Novom Sadu koje prkose pravilima


Pronaći stambenu zgradu ili poslovni objekat ponekad je pravi podvig

U saobraćajnoj mreži više od 3.000 ulica Srpske Atine, pronaći stambenu zgradu ili poslovni objekat ponekad je pravi podvig.

Iako je prva pomisao da ršum odslikava periferiju, gde svakodnevno niču nove kuće, loša numeracija i rasparčanost pretvaraju u pravi lavirint i gradsko jezgro, pa ponekad nisu od pomoći ni virtuelne mape. Daleko od toga da se u tome možemo porediti s Japancima, koji nemaju običaj da krste ulice, nego ih obeležavaju brojevima, i to ne po redu, nego po vremenu kada su izgrađene, slične podudarnosti ipak postoje i od njih lude novosadski taksisti jer tamo prestaje da važi svaka logika, prenosi Dnevnik.

Dodatno obeležavanje slovima i nije neka novina ukoliko vam ne zatreba, recimo, Ulica Jovana Popovića 61, gde se našlo čak osam grafema, koje ne poštuju ni abecedni sled, već između odredišta A i B prkosno stoje kuće od C do H, izrađene na površini koja je verovatno pripadala jednom vlasniku, ali je naknadno isparcelisana i legalizovana. Ipak, u tome ju je prestigla Ulica Branka Bajića 9, obuhvativši svojom cifrom čak tri zgrade, a da biste došli do svog odredišta, u izboru od A do K, ovog puta ćiriličnim nizom, moraćete ni više ni manje nego da kružite oko njih.

Tražeći neparan broj Ulice Moše Pijade u smeru prema Kameničkoj pijaci, možda ćete pomisliti da se neko našalio s vama, sve dok vas ne uputi da bacite pogled na bočnu fasadu. Meštane Sremske Kamenice to ne buni, kao ni činjenica da su sa iste strane, ali ovaj put spreda, smešteni i parni brojevi. Razlog odstupanja od urbanističkih pravila je, kažu, Centar za osnovnu policijsku obuku, čija je zgrada u stilu romantizma sagrađena davne 1848. godine, za potrebe školovanja vojnih policijskih kadrova Austrijske carevine. Ovo zdanje nepoznatog autora, koje svojom površinom od oko 7.000 kvadratnih metara i spratnošću spada u grupu najvećih objekata sagrađenih u to vreme na teritoriji Novog Sada, diktiralo je isto rešenje i obližnjoj Ulici Marka Oreškovića.

U pronalaženju zabačenih adresa, pored snalažljivosti i poznavanja grada, veliku ulogu ima i prevozno sredstvo. Auto vam zato neće biti od koristi ukoliko tragate, recimo, za Balzakovom 10 jer se do nje dolazi – sa dvorišne strane. Kada se već spominju Liman i saobraćajnica imenovana po začetniku realizma, treba napomenuti i da je ona neočekivano prigrlila brojeve od 62 do 68, iako zvanično pripadaju Ulici Narodnog fronta. Takvih primera ima u gotovo svakom kutku grada, pa i na Novom naselju, gde se do ulaza 15 i 17 zgrade „na lakat” u Partizanskih baza zapravo stiže iz Ulice Svetozara Ćorovića.

Nezvanični pobednik mogla bi biti petrovaradinska enigma – Ulica Dinka Šimunovića, koja se račva na desetak delova, što zadaje glavobolju i najboljim majstorima za volanom.

Tridesetdevetkom započinje konfuzija. Od prvog grananja nalevo, ređaju se samo neparni brojevi, pa iako počinju od 41, adresa pod oznakom 39A je negde u sredini tog dela ulice, okružena brojevima 41A–C, 43, 45, 45B, 47 i 49. Zatim idemo dalje do broja 56, gde se put ponovo odvaja na neparne brojeve od 59 do 91.

Zatim, kod broja 97 novo sledi grananje nalevo, pa ponovno deljenje na tri dela. Ulica se „završava” (na mapi) parnim brojem 104 i neparnim 171. Ali ni to nije sve jer se posle njih volšebno pojavljuju 86A i 88A, prenosi Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: NSinfo, ilustracija