Moreira pred Standard - Voša: Mislim da su šanse 50:50


Poznajem oba kluba i znam da i Vojvodina i Standard uvek traže talentovane igrače

Kada je, u januaru 2012. godine, Vojvodina u svoje redove dovela Almamija Moreiru i Stefena Apiju, navijači i sportska javnost pomislili su da je konačno došlo vreme za ono što se čekalo još od 1989. godine, a to je dolazak trofeja u vitrine „stare dame“.

Međutim, kako je vreme za nama pokazalo, na osvajanje pehara se čekalo još neki period, tačnije do 2014. godine, kada je Voša osvojila prvi Kup Srbije u svojoj istoriji.

Ipak, bez obzira na to što je sa Moreirom i Apijom u timu ostala bez trofeja, sama činjenica da su dva ovakva fudbalska asa obukli dres „stare dame“ pokazuje njenu veličinu kao kluba i nedvosmislenu težnju da uvek bude među najboljima u Srbiji, odnosno fudbalski poštovana i uvažavana čak i van granica naše zemlje.

Almami Moreira je za Vojvodinu igrao godinu dana, tačnije od januara 2012. do januara 2013. godine. Za to vreme, u crveno-belom dresu je odigrao 18 utakmica i postigao dva gola: jedan protiv Suduve u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a jedan „makazicama“ protiv BSK Borče u domaćem prvenstvu, koji je ujedno bio i jedini gol na tom meču.

Nakon odlaska iz Vojvodine, karijeru je nastavio u španskoj Salamanci, a potom i u portugalskom Atletiku, gde je na leto 2014. godine prestao sa aktivnim igranjem fudbala. Nakon toga se posvetio menadžerskom poslu, čime se i dalje intenzivno bavi.

– Moj život je dobar, ali da budem iskren, nedostaje mi igranje fudbala. Sada radim u fudbalu i sa fudbalerima, imam svoju firmu, tako da ne mogu da se žalim. Međutim, najviše bih voleo da mogu ponovo da igram. To mi mnogo nedostaje, ali dobro, život mi je sada ovakav – kaže Moreira.

Iako ne gleda mnogo utakmica, on i dalje prati šta se dešava u srpskom fudbalu, pa tako zna i da je Vojvodina prošle sezone osvojila Kup Srbije i to pobedom u finalu protiv još jednog njegovog bivšeg kluba – Partizana.

– Kad god sam u prilici, trudim se da pogledam neku utakmicu srpskog prvenstva, ali iz inostranstva je teško nalaziti prenose srpske lige. Naravno, sada više obraćam pažnju i na same igrače, te ukoliko primetim nekog mladog i talentovanog, trudim se da saznam što više informacija o njemu – ističe Moreira.

Pre nego što je došao u Vojvodinu, on je promenio veliki broj klubova, pa je tako nastupao i za Standard iz Liježa, narednog protivnika crveno-belih u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Za ekipu iz Belgije, Moreira je igrao od 2001. do 2004. i potom ponovo od 2005. do 2006. godine, pri čemu je zabeležio 114 nastupa i postigao 18 golova. U izboru navijača tog kluba, jednom je proglašen za najboljeg igrača Standarda u sezoni (2002), dva puta je bio drugi najbolji igrač ekipe (2003. i 2004), a jednom treći (2006).

Naravno, poznato mu je i da će se Standard i Voša uskoro sastati u kvalifikacijama za Ligu Evrope, pri čemu smatra da oba tima imaju jednake šanse za prolaz dalje.

– Iskreno, mislim da su šanse 50:50. Poznajem oba kluba i znam da i Vojvodina i Standard uvek traže talentovane igrače, te da redovno imaju dobar tim. Mislim da oba tima vide svoju šansu za prolaz. U Srbiji uvek ima perspektivnih fudbalera, pa tako i u Vojvodini, koja je, uz Partizan i Crvenu zvezdu, jedan od najboljih klubova u državi. Siguran sam da će to biti dobra utakmica – napominje Moreira.

Njegov sin je donedavno bio član mlađih kategorija Standarda, ali otkako je otišao, ni on više nije u kontaktu sa klubom iz Liježa.

– Nisam u kontaktu sa bilo kim iz Standarda. Moj sin je igrao tamo, ali je ove godine prešao u Benfiku. Od tada, ne čujem se sa bilo kim iz kluba, pa tako ni sa njihovim sportskim sektorom. Međutim, s obzirom na to da se bavim transferima, znam da je Standard ove godine doveo nekoliko vrlo dobrih igrača, iako sa njihovim kvalitetima nisam detaljno upoznat – rekao je Moreira, poručivši da će mu biti vrlo drago da svoj sledeći dolazak u Srbiju iskoristi i za posetu Vojvodini, kojoj je poželeo mnogo sreće u predstojećoj utakmici.

Onog leta kada je Moreira nosio dres Vojvodine, „stara dama“ je u kvalifikacijama za Ligu Evrope odigrala legendarni dvomeč protiv Rapida iz Beča, koga je kod kuće pobedila rezultatom 2:1, a u revanšu, nakon crvenog kartona pred kraj i penala u bukvalno poslednjem minutu meča, bila poražena i primorana da se oprosti od daljeg toka takmičenja.

Mnogi i dalje smatraju da je Vojvodini tada učinjena sportska nepravda, kojom je prekinut san njenih igrača i navijača o učešću u grupnoj fazi Lige Evrope. Međutim, za svaki san, što se duže čeka, toliko i radost zbog njegovog ostvarenja bude veća.

izvor, foto: fkvojvodina.rs