Sergej ostavio Sankt Peterburg zbog Novog Sada


Novi Sad bolje mesto za život

Terapiju iglama počeo je da uči sa osam godina od svog dede koreanskog porekla koji je sa pet zlatnih igala lečio celo mesto. Kada su počeli da naviru i ljudi iz okoline, deda je žbice od bicikla morao da inauguriše u igle.

Evo priče o našem sugrađaninu koji kaže da ne treba biti mnogo hrabar da bi promenio okolnosti i sebe. Samo mućneš glavom.

Osamdesetih godina, pre nego što će zemlju krvi i meda prekriti ruzmarin, snegovi i šaš, neponovljivi Milan Mladenović ispevao je svoj testamentarni Munkov krik u vidu stihova "Ovo je zemlja za nas" .

Ono je zaista bila zemlja za nas, zemlja po meri čoveka, ali sve što je potom nastalo, nije se doimalo adresom dostojnom pristojnog ljudskog postojanja. I zato su mnogi odlazili, odlaze, i, nažalost, odlaziće.

I to je neki poznati prirodni ili neprirodni, ko će ga znati više, tok istorije. U isto to vreme, neki drugi ljudi će, iz nekih jalovih zemaljskih geografija, dolaziti ovde da baš na ovom parčetu zemlje nađu svoje bolje sutra.

Jedan od njih je i Sergej Kogaj, uzbekistanski Rus koji je ostavio mitsko lepi Sankt Peterburg od koga je, ustvrdio je za 021.rs, Novi Sad bolje mesto za život.

Evo njegove životne priče koja vuče korene iz nepreglednih ruskih stepa u koje su u jednom trenutku neke istorijske oluje zalutali i neki Koreanci, isti oni koji su danas, ne promenivši mesto boravka, stanovnici Kine. 

"U Novi Sad su me doveli moj sin Aleksandar i sport, a zapravo suštinski prijatelj Goran Milanović, džudo trener", kaže na početku svoje nesvakidašnje životne storije koja potvrđuje da sreća prati hrabre, mnogo više nego što je na strani onih koji stalno kukaju i ništa ne preduzimaju.

"Moj sin je trenirao džudo u Sankt Peterburgu. Tamo je pre nekoliko godina sa srpskim džudo timom došao Goran Milanović. Posle nadmetanja, sedeli smo dugo, pričali, i on me je pozvao da dođem u goste. I došao sam.

Odmah sam video: lep grad, fini ljudi, ima sunca, dobra klima - kod nas u Sankt Peterburgu je kao u Londonu, mnogo je kiše, nema sunca. Po povratku kući dugo sam razmišljao, da li želim da živim u gradu u kojem je sve stres, visok pritisak, nerviranje, povrće i voće koje jedemo ne donose seljaci na pijacu, već iz hladnjača, dolazi nezrelo ubrano ko zna odakle…

Osim toga, sve je mnogo skuplje nego ovde. Kod vas su u jesen jabuke bile oko 100 dinara (to je oko 70 rublja), a kada sam se vratio u Sankt Peterburg jabuke iz Srbije, znatno lošijeg kvaliteta, koštale su oko sedam evra.

Plata je tamo ista kao u Srbiji, ali je sve mnogo skuplje, osim komunalnih troškova i benzina. Ovde su komunalije za stan na Grbavici od 120 kvadrata od 170 do 200 evra, a za moj stan od 77 kvadratih metara u Sankt Peterburgu sveukupan trošak je manji od sto dolara. Neshvatljivo mi je samo zašto je benzin ovde tako skup. U Rusiji je upola jeftiniji.

Pročitajte više, izvor: 021.rs, foto: NSinfo