Države širom sveta ulažu hiljade milijardi u oporavak privrede - Srbija polovinu godišnjeg budžeta


Već u prvim nedeljama države su usvojile hitne ekonomske mere

Pandemija koronavirusa paralisala je privredu u celom svetu, ali kolike će biti posledice znaće se tek po njenom okončanju.

U Srbiji su vredne 5,1 milijardu evra, a cilj je da se sačuvaju radna mesta. Mere su najbolje moguće, kaže predsednik Vučić, koji očekuje da pad srpske privrede bude manji nego nekih bogatijih ekonomija, verovatno između minus 1 i minus 2 odsto.

Zbog kovida-19 više se ne govori o ekonomskom rastu već o padu. I ne čudi. Za nešto više od tri nedelje pandemije privredna aktivnost u Francuskoj je pala za šest odsto. Zato je Vlada donela paket mera težak 45 milijardi evra. Tamošnji ministar privrede kao krajnju meru vidi nacionalizuju strateških kompanija.

"On je to najavio kao meru koja bi usledila samo ako neke druge mere koje bi bile preduzete ne bi dale dovoljne rezultate, a pre toga je mislio na dokapitalizaciju ili ulazak države u vlasnički strukturu. Pretpostavlja se da bi ta mera bila privremenog karaktera", ukazuje ambasadorka Srbije u Francuskoj Nataša Marić.

Nemačka se nije dodatno zaduživala već decenijama. Koronavirus i projektovana recesija zadužille su je za 156 milijardi evra. Hiljadu sto miliona evra opredelila je zdravstvu, građanima a najviše privredi.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević objašnjava da je oko 600 milijardi evra namenjeno za pomoć privredi, od toga jedno 400 milijardi evra su namenjeni za bankarske garancije velikim preduzećima.

Dodatnih 100 milijardi evra je, ističe Radičević, namenjeno za nemačku razvojnu banku koja će sada imati budžet težak više od 800 milijardi evra, odnosno toliko će ona kredita moći da omogući nemačkim kompanijama.

"Dodatnih 100 milijardi evra je namenjeno za to da država uđe u ona preduzeća koja su trenutno nesolventna da im ona pozajmi pare odnsno da pare da taj njen novac bude pretvoren u akcionarski kapital i da zapravo ona dokapitalizuje ta preduzeća ali ne zauvek. Njen cilj je da ta vrsta uloga vlasnici tih preduzeća kada se završi kriza otkupe od države", navodi Radičević.

Nemačke vlasti pomogle su i malim i srednjim preduzećima sa 50 milijardi evra - 10 milijardi bespovrtane pomoći, ostalo su beskamatni krediti. Rezultati se već vide.

"A to je da su 100 najvećih, da je vrednost 100 najvećih nemačkih kompanija na frankfurtskoj berzi skočila za pet odsto iako akcije trenutno svima padaju", dodaje Radičević.

I dok zemlje članice traže posebna rešenja za pomoć privrednicima, Evropska unija traži zajednički odgovor.

Da li će usvojiti tzv. novi Maršalov plan, težak 540 milijardi evra, znaće se do kraja nedelje. I zemlja u kojoj se kovid-19 prvo pojavio na ublažavanje ekonomskih posledica uključuje različite mere.

"Pre svega kreditima većim od pola biliona juana podržana su mikro, mala i srednja preduzeća. Reč je o zajmovima sa dužim rokom otplate i kamatom nižom od 4,5 odsto. Takođe, od početka godine Narodna banka Kine je izdala kredite od oko 300 milijardi juana za ključna preduzeća koja su učestvovala u borbi sa koronavirusom. Još jedna kineska mera podrazumava i veće izdavanje državnih obveznica pre svega lokalnih samouprava kako bi se na taj način prikupila sredstva", navodi Nemanja Milutinović, dopisnik RTS-a iz Kine.

Međunarodna organizacija rada procenjuje - samo u drugom kvartalu 2020. 195 miliona ljudi u svetu moglo bi da izgubi posao zbog pandemije.

izvor: rts.rs, agencije, foto: Philippe, Pixabay