Srbija bi mogla da hrani "pola Evrope" - ali uvozi i ono što bi mogla i sama da proizvede


Srbija bi mogla da hrani "pola Evrope", ali ipak voli da
uvozi, ono što bi mogla i sama da proizvede.

Tako, najviše nas i dalje "žulja" nabavka krastavaca i paradajza iz Albanije, ali od toga već godinama ne odustajemo. Nismo ravnodušni ni prema uvozu krompira iz Holandije i Francuske, belom luku iz Kine, kupovini paprike, opet iz Albanije i Turske. Za nabavku ovog, uvoznog povrća, dato je više desetina miliona evra, prenose Novosti.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2019. uvezli smo paradajz u vrednosti od 21,4 miliona evra. Pasulj i boranija dostigli su ukupnu vrednost uvoza od oko 10 miliona evra. Krompir smo platili, takođe, 10 miliona, a papriku 5,7 miliona evra.

Čak i pasulj, koji bi, takođe mogli da uzgajamo, rado nam stiže iz Kirgistana, Poljske, Bugarske...

- Tokom 2019, uvezeno je skoro 148.000 tona povrća, u vrednosti od 98 miliona evra - podaci su PKS. - Uvozili smo paradajz iz Albanije, Grčke i Severne Makedonije, arpadžik i crni luk iz Holandije, a lubenice i dinje iz Grčke. Iste godine, izveli smo 181.000 tona povrća, čija je vrednost bila oko 116 miliona evra. Najviše smo izvezli mešano smrznuto povrće, oko 48 miliona evra. Za njim sledi sušeno povrće, sa izvozom od oko 16 miliona evra. Krastavci su izvezeni u vrednosti od 9,2, paprika 6,1, šangarepa 5,4 i paradajz 4,6 miliona evra.

Domaće povrće najviše izvozimo u zemlje EU, i to u vrednosti od oko 64,6 miliona evra. U CEFTA zemlje izvezemo povrće, u iznosu od oko 21,2 miliona evra. Srpsko povrće u EU najviše kupuju Nemačka, Hrvatska, Italija i Mađarska. Ipak, Rusija je i dalje dominantna kada je reč o uvozu našeg povrća i to sa 84 odsto, a kada je reč o zemljama CEFTA, tu su BiH, Crna Gora i Severna Makedonija, prenose Novosti.

izvor: novosti.rs, agencije, foto: Min An, Pexels

POPULARNO