Odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastrofalan - Potrebno devet milijardi evra da se reše problemi


Nedostaje 10.000 kilometara kanalizacione mreže

Srbija se nalazi u regionu koji je osetljiviji na klimatske promene i u kojem su one vidljivije, rečeno je u drugoj debati "Grupe nezavisnih medija", u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 - koji je naš put", a na temu "Zaštita životne sredine - zemljište, voda, vazduh".

Učesnici su istakli da je odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastrofalan, kao i da u tu oblast država ne ulaže dovoljno novca, a prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, potrebno je uložiti 8,5 do devet milijardi evra u narednih pet, 10 godina kako bi se taj problem rešio.

Kada je reč o novcu, kako je naveo Vučković, stvari se mogu gledati iz optimištičkog ugla, jer su stvorene okolnosti da se iz budžeta više izdvaja za životnu sredinu.

"Kada kažem da mogu biti na raspolaganju, to znači da je potrebno da se na najvišem nivou donese odluka da je zaštita životne sredine prioritet", kazao je Vučković.

Najviše novca, kako dodaje, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 kilometara kanalizacione mreže.

Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.

Za sektor otpada - deponije, potrebno je oko milijardu i po evra, naveo je Vučković i dodao da trenutno Srbija gotovo da nema moderne deponije.

"Za sektor zaštite vazduha još 1,5 milijardi evra za pet do 10 godina. Sve ukupno je oko devet milijardi evra, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan", kazao je Vučković.

Naveo je da mu je malo smetalo kada je napadnut resorni ministar zbog zagađenja vazduha i obrazložio to time što je to Ministarstvo jedno od retkih koje je ukazivalo na taj problem, tražilo sredstva i pripremilo neke projekte, ali u raspodeli budžetskog novca nije uspelo da dobije veći budžet.

"Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu", kazao je Vučković.

Akademik Vladimir Stevanović rekao je, navodeći da je odnos prema životnoj sredini vrlo dobar odraz stanja u društvu, da ima utisak da je poslednjih godina odnos prema životnoj sredini u Srbiji krajnje nepovoljan, a danas katastrofalan.

Kod nas, kako je naveo Stevanović, najveći problem predstavljaju algomeracije, odnosno veliki gradovi.

"Ekološki gledano, gradovi su paraziti biosfere, iz njih ekološki gledano izlaze otpad i zagađenje. To je jedini produkt", kazao je Stevanović, dodajući da se taj "parazitimizam može svesti na neku najmanju moguću meru prečišćavanjem".

Problem sa aglomeracijma, odnosno velikim gradovima, zaista je veliki, smatra Stevanović i ističe da bi ga trebalo rešiti.

"Trebalo bi nogu sa papučice za rast, razvoj i napredak malo da stavimo po strani i da se velika energija uloži u obnovu zaštitu životne sredine. I tu su investicije, nije to samo da napravimo filtere i prečišćivače za vodu. Ono što je najvažnije jeste da se podigne svest o značaju životne sredine, kao i znanje", rekao je Stevanović.

Prema njegovom rečima, odnos prema životnoj sredini je razočaravajući, što se vidi i iz položaja Ministarstva zaduženog za ta pitanja koje je, smatra, potisnuto u treći red i u stalnom je sukobu interesa sa drugim ministarstvima.

Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti.

Ipak, kako je rekao, to nije dovoljno.

Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji.

"Poslednjih pet godina je 15 odsto planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže", kazao je Ðurđević.

Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi.

"Klimatske promene će biti nastavljene u narednim decenijama, ono što najbolje možemo da očekujemo jeste da globalno zagrevanje, odnosno zaustavljanje klimatskih promena, ostane na dva stepena", istakao je Đurđević.

Klimatološkinja Danijela Božanić istakla je da bi pitanje životne sredine u Srbiji trebalo da postane "pitanje svih pitanja" dodajući da zaštita životne sredine nije u suprotnosti sa ekonomskim rastom.

"Ne može da nam bude izgovor da nismo dovoljno bogati i da moramo ekonomski da se razvijamo, jedno drugo ne isključuje", kazala je Božanić.

izvor: Tanjug, agencije, foto: ilustracija, Stijn Dijkstra, Pexels