U Vojvodini pod zaštitom 138.000 hektara


Fruška gora nije najveće zaštićeno područje u Vojvodini

Zagađenje vazduha koje je poslednjih par meseci postalo vidljivo i golim okom pokrenulo je u široj javnosti i niz drugih ekoloških pitanja koja iz dana u dan postaju sve alarmantnija.

Osim o zagađenom vazduhu, govori se o zaštiti voda, staništa i generalnom prebacivanju fokusa javnog delovanja na ekološke probleme.

U skladu sa uticajem klimatskih promena koji je sve jači, traže se nova rešenja, strožiji propisi, bolje planiranje…

Neki od novih akata o zaštiti životne sredine su u fazi izrade, neki se najavljuju, a dosta ih je i već usvojeno poput “Deklaracije o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini” koju je Pokrajinska vlada objavila u aprilu prošle godine.

Između ostalog Deklaracija predviđa da se do kraja ove godine uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa i plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, a pored zabrane plastike, u Deklaraciji se navodi i da će do kraja 2024. godine ustanove čiji je osnivač pokrajina morati da pripreme projektnu dokumentaciju za uvođenje energetski efikasnih sistema grejanja, koji bi zamenili ugalj i mazut. Kao krajnji rok za zamenu označena je 2029. godina, dok je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo i kredit od 200 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope za projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Osim toga, prevoz u svih osam vojvođanskih gradova trebalo bi u narednih 10 godina da bude ekološki unapređen tako što bi se uvodila vozila na gas i struju. Deklaracijom je predviđeno i pošumljavanje Vojvodine čija pošumljenost trenutno iznosi svega oko 6,5 odsto, te izgradnja postrojenja za preradu vode za piće…

Nekoliko važnih segmenata ovog dokumenta se odnose i na područja koja su pod zaštitom, a njih je na teritoriji Vojvodine ukupno 135 koji se prostiru na oko 138.000 hektara. Na toj površini raspoređeni su: jedan Nacionalni park (Fruška gora), 16 specijalnih rezervata prirode, osam strogih rezervata prirode, devet parkova prirode, tri predela specijalnih odlika, dva zaštićena staništa, 50 spomenika prirode, 1 naučno istraživački rezervat, 3 regionalna parka prirode, 1 park šuma, 3 memorijalna prirodna spomenika, 6 spomenika vrtne arhitekture i 31 prirodni spomenik.

Sa područjem aktivne zaštite na površini od 26.600 hektara, NP “Fruška gora” zapravo nije najveće zaštićeno područje u Vojvodini već je to Specijalni rezervat prirode “Deliblatska peščara” koji se prostire na 34.800 hektara. Odmah iza njih su Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” koje obuhvata površinu od 19.600 hektara i SRP “Obedska bara” sa gotovo identičnom površinom koja se razlikuje u par hektara, a preko 10 hiljada hektara zahvata još i Park Prirode “Jegrička” (11.200), prenosi Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: ilustracija