Dunavski park pre 200 godina zabareni rukavac Dunava - današnji izgled dobija šezdesetih 20. veka


Gradsko zelenilo je raspisalo konkurs za restauraciju
Dunavskog parka, koja podrazumeva rekonstrukciju jezera, atmosferske kanalizacije, kao i izgradnju sistema za zalivanje.

Kako je za Dnevnik rekla pomoćnica direktora tog preduzeća Jelena Budimčić, zbog dotrajalosti postojeće kanalizacije, sistema punjenja i pražnjenja velikog i malog jezera, dotrajale obloge na velikom jezeru i nefunkcionalnosti postojeće crpne stanice, javila se potreba za potpunom revitalizacijom sistema.

– Izrada nove kanalizacione mreže obuhvata rekonstrukciju priključaka, odnosno veze cevovoda s ispusnim građevinama za pražnjenje velikog i malog jezera – rekla je Jelena Budimčić.

– Revitalizacija velikog jezera podrazumeva zadržavanje njegove postojeće obloge, izgradnju ispusne građevine, kao i ulivnog šahta za punjenje jezera, dok revitalizacija malog obuhvata takođe zadržavanje postojeće obloge jezera, izgradnju ispusne građevine i povezivanje postojećeg cevovoda za punjenje na hidrantsku mrežu zalivnog sistema.

Po njenim rečima, zbog neodgovarajućih gabarita za novoprojektovani sistem, projektovana je nova crpna stanica adekvatnog gabarita, prema usvojenoj mašinskoj opremi.

– Za sistem za zalivanje odabran je kombinovani način „pop-ap” prskačima i sistemom „kap po kap” – kazala je sagovornica Dnevnika, dodavši da su parternim uređenjem, odnosno položajem šetnih staza, definisane zelene površine koje se zalivaju.

Planirano je da radovi počnu tokom perioda mirovanja vegetacije u parku, te bi bili završeni do proleća, da bi građani mogli u potpunosti da uživaju.

Inače je Dunavski park u julu 1998. godine proglašen Spomenikom prirode, kao prirodno dobro od velikog značaja i svrstan drugu kategoriju zaštite, radi očuvanja i unapređenja prirodnih retkosti, biodiverziteta velikog broja ostale vredne dendroflore, autohtonih, alohtonih i egzotičnih vrsta u urbanoj sredini. On je jedino zaštićeno područje na teritoriji Novog Sada koje je proglašeno takvim Uredbom Vlade Republike Srbije.

Ostale prirodne vrednosti, poput Kameničkog i Futoškog parka i šest zaštićenih stabala, stavljene su pod zaštitu odlukama Grada.

Po rečima stručne saradnice u JKP „Gradsko zelenilo” Svetlane Kuzmanov, park je pre 200 godina bio neuređena površina, zabareni rukavac Dunava, koji je bio neprijatan za život i životnu okolinu.

Stoga su ljudi, iz potrebe za uređenjem svoje okoline, pristupili uređivanju tog prostora. Nasipanjem zemljišta, sadnjom različitih vrsta biljaka i izgradnjom staza, park je postajao autentična prirodna oaza usred velikog grada.

– Svoj današnji izgled park dobija šezdesetih godina 20. veka, kada je predlog uređenja dao čuveni pejsažni arhitekta dr Ratibor Đorđević 1958. godine – kazala je Svetlana Kuzmanov. – On je organizovao 11 celina za vizuelno sagledavanje jer se park prostire na svega 39.300 kvadratnih metara, stoga u bilo kojem delu parka da se nalazite, imate osećaj da ste u prostoru mnogo većem od onog koliki je on u stvari, i u tome se ogleda njegova posebnost.

Kako kaže sagovornica Dnevnik, u parku se nalazi veliki broj dendroloških vrsta i svaka rekonstrukcija parka, u smislu hortikulturnog uređenja, uvek se radi po projektu Ratibora Đorđevića.

U parku je propisan i određeni skup mera koje se moraju primenjivati, kao i niz zabrana u cilju očuvanja samog prostora i biološkog sadržaja.

– Od prošle godine smo, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, počeli da radimo na evidentiranju životinjskih vrsta jer se park do sada tretirao isključivo samo kao botanička vrednost.

– Poznato je da su u parku nastanjene određene vrste slepih miševa i ptica. Od biljnih vrsta, posebno nam je zanimljivo stablo piramidalnog hrasta jer je jedan od retkih u gradu, a prisutno je i stablo bele topole, koje je starije od 70 godina, što je za topolu dug životni vek. Na tom stablu smo u poslednjih deset godina radili nekoliko merenja, ispitivanja i orezivanja, da bismo ga sačuvali jer se ono u malo okomitom položaju. Njegova statika je upitna, međutim, nekoliko puta smo radili korekciju krošnje da bi bio bezbedan za posetioce parka.

izvor: dnevnik.rs, foto: ilustracija, Stare fotografije Novog Sada

Istorija NS: Veliko jezero sa ostrvom u sredini - u centru Novog Sada