Veliki projekat kojim Srbija postaje "kapija Soluna" - Suve luke ukrštaju prugu i put na novom Putu svile


Srbija još 2011. godine planirala izgradnju terminala

Suve, doduše, ali podjednako značajne za pretovar tereta, čime bi, praktično, postala kapija solunske luke za ovaj deo Evrope.

Mogućnost investiranja u takozvane "suve luke" u Srbiji, odnosno kontejnerske terminale, najavio je ovih dana izvršni direktor Lučke kapetanije u Solunu Sotiris Teofanis.


Suve luke ukrštaju prugu i put

Novim investicijama Luka "Solun" želi da se pozicionira kao regionalni transportni centar. Otuda i namera da Luci obezbede pristup najvećih prevoznika. Sa druge strane, Srbija, kao središte i nezaobilazni deo transportne i saobraćajne mreže jugoistočne Evrope, ima veliki interes za svakim vidom saradnje u toj oblasti.

Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu doktora Slobodana Aćimovića, inicijativa koju je izneo direktor Luke „Solun" je jako dobra. Tim pre što je Srbija još 2011. godine planirala izgradnju terminala.

- Te, kako ih je on nazvao, 'suve luke' su u suštini intermodalni logistički terminali na mestima gde se sučeljavaju pruga i put. To je način da se poveća i ubrza protok kontejnera kroz Srbiju, što je opet u vezi sa većim usmeravanjem pomorskog saobraćaja preko Luke 'Solun', koji bi onda dalje išao ovim takozvanim ''novim Putem svile u srce Evrope", preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske - objašnjava Aćimović.

Inicijativa itekako ima smisla, smatra on, pogotovo što Srbija, praktično, nema intermodalni logistički terminal. Jedna privatna kompanija je, kako kaže, nešto dogradila u Dobanovcima, i nešto vrlo malo postoji u Makišu na takozvanoj ranžirnoj stanici u Beogradu. Ali, suštinski, mi još nemamo ozbiljan multimodalni logistički terminal.


Povećava se tranzit

A tranzit robe kroz našu zemlju je, po podacima Uprave carina, sve veći.

Na povećanje broja tranzitnih deklaracija pre svega je uticalo to što je naša zemlja u februaru 2016. godine pristupila Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku (NCTS), rečeno je u Upravi carina.

Poslednjih godina ukupan broj tranzitnih deklaracija konstantno raste. U 2016. godini ih je bilo nešto više od 1,3 miliona, u 2017. godini je zabeleženo više od 1,4 miliona, a prošle godine blizu 1,6 miliona deklaracija.

S obzirom na stanje srpske železnice, ne čudi što je ubedljivo najveći broj deklaracija u drumskom saobraćaju, i on je iz godine u godinu rastao, a prošle godine je dostigao više od 1,5 miliona deklaracija. Brojka u železničkom transportu je, u odnosu na oko 20.000 deklaracija u 2016. godini, u prošloj godini pala na nešto više od 18.000.

Automatizacijom tranzita carinska služba je omogućila da se roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu elektronske deklaracije, čime je za tranzit robe granica praktično prestala da postoji, kažu u Upravi carina. To će u budućem tranzitu robe iz solunske Luke, takođe, biti od značaja.


Važna i tradicija

Saradnja Srbije sa Lukom „Solun", koja je povezana sa 15 luka u osam različitih zemalja, a u najvećem broju sa drugim lukama u Grčkoj, a potom i sa onim u Turskoj, međutim, nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje tradicije. Na to je ukazao i njen direktor Teofanis.

Oslonac Srbije, a potom i Jugoslavije na solunsku Luku traje od početka prošlog veka.

 Kraljevina Srbija je u 1911. godini preko Soluna izvezla oko 80.000 tona robe - prehrambenih proizvoda i stoke, a Kraljevina Jugoslavija je od 1933. godine do početka Drugog svetskog rata otpremala preko Soluna oko 160.000 tona robe godišnje.

Posle Prvog svetskog rata u Solunu je postojalo oko 100 raznih trgovačkih preduzeća i dve banke čiji su vlasnici bili naši državljani, a 1921. godine je formirana i Trgovačko-industrijska komora Kraljevine SHS u Solunu, čiji su članovi bili naši državljani koji su se bavili trgovinom u Solunu.

Od marta 1924. godine, prema potpisanom ugovoru sa trajanjem od 50 godina, funkcionisala je Jugoslovenska slobodna zona u Solunu, koja je sa otpremanjem tereta prestala oktobra 1975. godine.

Luka u Solunu se, dakle, ponovo otvara za Srbiju.

izvor: Sputnjik, novosti.rs, agencije, foto: Tom Fisk, Pexels

POPULARNO