Pomeranje satova jedno od poslednjih - 84 odsto građana za ukidanje


Svaka država će birati letnje ili zimsko računanje vremena

Satovi su zbog sezonskog završetka "letnjeg računanja vremena" prošle noći pomereni jedan od poslednjih puta jer se pokazalo da je ta promena loša i za privredu i za ljudsko zdravlje, piše na svom sajtu američki mesečnik za tehnologiju "Wired".

Pred jutro poslednje nedelje u oktobru, cela Evropa svake godine prolazi kroz isti ritual pomeranja časovnika sat unazad, te ljudi ustaju odmorniji nego uobičajeno, zahvaljujući dodatnom satu koji su proveli u krevetima, a drugi tu promenu vremena koju su propustili shvate tek kada negde stignu sat ranije nego što je trebalo.

Ali možda neće tako ostati još dugo: u martu 2019. godine Evropski parlament je odlučio da se potpuno okonča sezonska promena računanja vremena, početak i kraj letnjeg računanja. Ako to odobri samit EU, a zatim države članice ratifikuju i pretvore u zakone, satovi će se poslednji put pomeriti u martu ili oktobru 2021. godine.

Ako se to dogodi, svakoj državi-članici EU će biti prepušteno da odabere da li će trajno živeti u "letnjem vremenu" u kom slučaju će njihova poslednja promena sata biti u martu 2021. godine, ili u "starom" koje sada važi samo zimi te bi tim zemljama poslednje pomeranje sata bilo u oktobru 2021.

Pristalice te novine, ustvari povratka na staro, kažu da će to uštedeti novac i pomoći da bar spavanje bude zdravije, piše "Wired".

Jer, zadržavanje računanja vremena kakvo je sada jedan režim zimi, a drugi leti, može biti loše za zdravlje. Ljudi su stvorenja s navikama, a "cirkadijalni ritmovi" - ciklusi od 24 sata koji određuju kada se ko oseća pospano, gladno ili mu "treba WC", usko su povezani s "obrascima spavanja".

Pomeranje satova silom razbija "cirkadijalne ritmove" ljudi, te se osećaju umornije i rastrojenije nego inače, slično posledicama uticaja dugolinijskih putovanja avionom.

Studija Univerziteta u Alabami, SAD, iz 2012. godine, otkrila je da u danima posle pomeranja satova unapred u martu, rizik od srčanog udara raste za 10 procenata. Istraživači pretpostavljaju da bi to moglo biti povezano s nedostatkom sna, što može doprineti i povećanim reakcijama na upale, kao i poremećajima imuniteta.

Pomeranje sata je loše i za privredu jer je jedna studija američkog istraživačkog centra Korporacije RAND utvrdila da neadekvatno spavanje košta privredu Velike Britanije 50 milijardi funti godišnje zbog smanjenja produktivnosti i povećanja bolovanja.

I iz studije o američkim radnicima koja je trajala od 1983. do 2006. godine, već se zna da ponedeljkom, pošto su dan ranije satovi pomereni unapred, zaposleni spavaju 40 minuta manje, što je povezano sa 5,7 procenata više povreda na radu i 67,6 procenata više izgubljenih radnih dana, prenosi "Wired".

Odustajanje od pomeranja satova, te i jednostavnije računanje vremena, ima smisla i iz perspektive trgovine. Sada je EU raspoređena u tri vremenske zone: Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Portugalija imaju vreme tačno po Griniču (GMT), 17 država zapadne i centralne Evrope je na GMT+jedan sat, dok je Istočna Evropa na GMT+dva sata.

U zavisnosti od toga da li će se države pojedinačno odlučiti da se pridržavaju "letnjeg" ili "zimskog" računanja, moglo bi se dogoditi da se Velika Britanija i Irska presele u istu vremensku zonu u kojoj je kontinentalna Evropa, što bi olakšalo komunikacije i trgovinu.

Izgleda da su građani zemalja EU velike pristalice ideje o odustajanju od "letnjeg" računanja vremena. Pre nego što je Evropska komisija izradila predlog o tome, a Evropski parlament ga odobrio, tokom javne rasprave o tome dobila je 4,6 miliona odgovora stanovnika svih 28 država-članica EU. To je najveći broj odgovora ikada dobijenih u bilo kojoj javnoj raspravi na poziv Evropske komisije.

Pokazalo se da se čak 84 odsto građana zalagalo za okončanje pomeranja sata dvaput godišnje. Za to je bilo najviše Britanaca (82 odsto onih koji su se oglasili), a najmanje Grka (56 odsto je reklo da bi se radije i dalje držalo sadašnjeg sistema).

Promena računanja vremena je stara ideja, iz Prvog svetskog rata. Nemačko carstvo se aprila 1916. godine prvo setilo da se časovnici pomeraju jedan sat unapred, da bi se smanjila upotreba veštačkog osvetljenja tokom dana i tako uštedelo gorivo za proizvodnju struje. Velika Britanija i Francuska su to ubrzo sledile, a većina Evrope je po završetku rata na to sasvim i zaboravila.

Velika Britanija je uporno ostala pri promeni računanja vremena još od 1916. godine osim kratkog eksperimenta između 1968. i 1971. iako je po tome bila usamljena u Evropi, sem tokom kratkog povratka te mere i na Kontinentu u doba Drugog svetskog rata.

Ideja o "letnjem" računanju vremena je zaista postala rasprostranjena povodom energetske krize zbog nestašice nafte 1970-ih godina, a tek dve decenije kasnije, 1996. godine, EU je konačno objedinila satove kontinenta u jednom sistemu, nazvanom "Evropskim letnjim vremenom", koji traje od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u oktobru, a, prema svemu sudeći, okončaće se 2021. godine, piše "Wired".

izvor: Beta, agencije, foto: NSinfo