"Od 1. januara uvodimo švajcarski model za penzije - on je najpravedniji"


Usklađivanje sa 50% inflacije i 50% rasta prosečne zarade

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će od 1. januara naredne godine početi da se primenjuje indeksacija penzija po takozvanoj "švajcarskoj formuli", za koji je ocenio da je najbolji i najpravedniji model za nastarije sugrađane.

"Ovo je najbolji i najpravedniji način, možete videti to i po reakciji naših sugrađana", rekao je Mali tokom jučerašnje skupštinske rasprave.

Na dnevnom redu skupštine pored izmena i dopuna budžeta za 2019. godinu, nalaze se i Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu i Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Mali je kazao da je važno da postoji dovoljno novca u budžetu i da se teži ka tome da se za rast plata veže i rast penzija i da postoji fer i direktan odnos.

"Cilj nam je bio da povećanjem ne dovedemo u pitanje ekonomsku stabilnost. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku i vodimo računa o svakom dinaru", poručio je Mali.

On je precizirao da će plate zaposlenima u javnom sektoru biti povećane od 1. novembra i to u iznosu od osam do 15 odsto, a prosečno 9,6 odsto. Prema njegovim rečima, medicinske sestre će dobiti najveće povećanje, 15 odsto.

Odgovarajući na kritike opozicionih poslanika, on je kazao da medicinske sestre treba da imaju najveće povećanje plata i naveo da je u poslednjih pet godina 12.000 medicinskih radnika našlo zaposlenje u zdravstvenom sistemu Srbije, tako da nisu tačne pojedine informacije da je došlo do smanjenja njihovog broja.


Šta je "švajcarski model" penzija?

"Švajcarski model" praktično bi značio da će penzije ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. To bi, u trenutnim okolnostima, značilo povećanje od oko pet odsto u proseku, što bi na primeru prosečne penzije od 26.300 dinara donelo dodatnih 1.315 dinara.

Švajcaraska formula za usklađivanje penzija u Srbiji nije novost. Uživala je široku društvenu podršku sve do 2006. godine kada je ukinuta zbog insistiranja Svetske banke. Ova formula je uvedena u naš sistem 2003. godine, bila je ekonomski održiva, ali je Vlada ukinula zbog zahteva Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.

Penzioneri su bili nezadovoljni i tada je došlo do velikih, ekonomski neodrživih, vanrednih povećanja penzija 2008. koja su prouzrokovala višegodišnju penzijsku i budžetsku destabilizaciju. Potom su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.

U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena.

izvor: Tanjug, 021.rs, agencije, foto: Huy Phan, Pexels