Ima 87 desetki iz 87 predmeta - Želi da se vrati u Srbiju i doprinese razvoju nauke i obrazovanja


Siguran je da će se vratiti u Srbiju

Nakon 87 desetki iz svih 87 predmeta na Biološkom i Elektrotehničkom fakultetu, Vojislav Gligorovski je usavršavanje nastavio u Lozani, u želji da stekne nova znanja, kojima bi, kako kaže, jednog dana mogao da doprinese unapređenju nauke u Srbiji.

Siguran je, naime, da će se vratiti u Srbiju, pre svega zato što to vidi kao dug profesorima i asistentima Univerziteta u Beogradu, koji su ga, kako kaže, oblikovali.

"Znanje stečeno na beogradskom univerzitetu je, gledano iz perspektive posle godinu dana provedenih u Lozani, mnogo šire i dublje u odnosu na ono koje imaju kolege iz ostatka sveta, a to je zasluga pre svega naših profesora. To su izuzetni ljudi koji zalaganjem, uprkos situaciji, studentima pružaju vrhunsko obrazovanje", rekao je Vojislav za Tanjug.

Zbog njih, pre svega, želi nakon sticanja znanja i iskustva u svetu da se vrati u zemlju i doprinese razvoju srpske nauke i obrazovanja.

"Voleo bih kad se vratim da ostanem u naučnoj zajednici. Nadam se da će prilika biti, ali i da ćemo mi koji smo studirali u Beogradu pomoći da se te bolje prilike stvore", kaže on.

Vojislavu je, kako objašnjava, najpre "ogromno znanje" stečeno u Matematičkoj gimnaziji otvorilo vrata Sorbone, a ono dobijeno na Univerzitetu u Beogradu pružilo mogućnost za dalje studije na Kembridžu, Oksfordu i ciriškom ETH na kome je studirao i Albert Ajnštajn.

Za doktorske studije izabrao je Saveznu politehničku visoku školu - EPFL u Lozani, jer je tu, kako kaže, od prvog dana mogao da se bavi praktičnim i naučnim radom.

"Oba fakulteta u Beogradu sam završio u roku, nije bilo teško, nije bilo odricanja, to me zanimalo. Na studije nisam gledao kao na obavezu. Postojale su samo poteškoće - tehničke, organizacione i administrativne prirode, jer, kada želite da studirate na dva fakulteta potrebna su vam dva svedočanstva, na dva fakulteta ne možete biti na budžetu ili se neka predavanja preklapaju", rekao je i dodao da su mu, srećom, profesori izlazili u susret.

Zbog velikih točkova života u Francuskoj "izgubila" ga je Sorbona, a Biološki fakultet i ETF dobili su najboljeg studenta u generaciji na odsecima koje je studirao.

Vojislav navodi da ne žali za Sorbonom jer sada vidi da je najbolje prvo završiti osnovne studije u Srbiji pa onda krenuti u svet.

"Sa ove distance za Sorbonom ne žalim i mogu da poručim svim mladima da razmisle, da ne trče u inostranstvo odmah posle završene gizmnazije. Pokajao bih se da sam odmah otišao", rekao je Vojislav i dodao su ETF i Biološki fakultet izuzetne institucije.

Srednjoškolcima poručuje da dobro razmisle šta će studirati jer rezultati ne izostaju kada se nešto voli.

Njemu je Matematička gimnazija bila najveća odskočna daska u svet znanja, rekao je Vojislav koji je Bilološki fakultet upisao iz ljubavi prema biologiji a ETF jer mu je bilo žao da zapostavi znanje iz matematike, fizike i informatike koja nudi Matematička gimnazija.

Strance je, priča, u nekoj meri čudilo što tokom studija nije dobio nijednu devetku, ali su im važni i istraživačko iskustvo, prisustvo na konferencijama, volonterski rad.

Prema njegovim rečima, u svetu studenti mogu da kombinuju predmete sa različitih fakulteta u okviru jednog univerziteta npr. muziku i sociologiju, a kod nas takva mogućnost ne postoji.

Zahvaljujući dva četvorogodišnja programa mogao je da preskoči master i ode direktno na doktorske studije.

"Amerika mi se činila daleko, aplicirao sam za neke od najboljih univerziteta, Kembridž, Oksford, primljen sam na sve, ali sam izabrao EPFL, jer tu od prvog dana možete da se posvetite projektu", kaže on.

Dodaje da mnogo voli da se druži, da se igra sa rođakom Hanom koja je sada đak prvak, uči jezike - a naučio je i španski, francuski i ruski.

"Dobra strana nauke su brojne razmene, putovanja i što kada imate naučni rezultat predstavljate ga na konferencijama na nekim mnogo lepim mestima poput danskog ostrva Borholm", navodi Vojislav.

izvor: Tanjug, agencije, foto: SofieLayla, Pixabay