Više od 100 škola u Srbiji ima neupotrebljiv ili uopšte nema toalet


U pravilnicima nigde nije naveden minimum sapuna

Poljski toaleti bez vode i čučavci još uvek su realnost nekih obrazovnih ustanova u Srbiji, potvrđuje Izveštaj o faktorima rizika po zdravlje dece u školskoj sredini za 2018. godinu, koji je objavio Centar za higijenu i humanu ekologiju pri Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Uglavnom je reč o izdvojenim odeljenjima koja se nalaze po selima ili periferijama, mada nedostatak dovoljnog broja sanitarnih čvorova i osnovnih uslova za pravilnu higijenu, kao što je postojanje sapuna, ubrusa i tople vode, osećaju i gradske škole, piše Dnevnik.

Od 1.370 objekata pregledanih od 2015, što je nešto više od trećine postojećih osnovnih škola, 31 nema wc ili su u njima nužnici bez ispiranja, nepopločane nužničke jame, odnosno posude za periodično pražnjenje.

U drugoj kategoriji, koja podrazumeva da toaleti postoje, ali nisu upotrebljivi niti odvojeni po polu, nalaze se 72 škole.

Osnovni nivo zadovoljava 939 ustanova, a unapređen nivo, koji označava da su ove prostorije čiste i pristupačne, te ih mogu koristiti svi učenici, uključujući najmlađe i decu sa invaliditetom - 328. Takav standard nalaže i da toaleta ima dovoljno: na 25 devojčica jedna kabina, a na 50 dečaka po jedan pisoar i kabina, dok u svakoj mora postojati kanta s poklopcem.

Troškovi za održavanje higijene u školi propisani su pravilnicima o finansiranju, i to na osnovu potrebne količine materijala, u zavisnosti od delatnosti škole i cena. Takođe, pravilnikom je predviđeno i koliko deterdženta i hemikalija za održavanje higijene prostora i opreme sleduje školama, a koliko za održavanje higijene u školskoj kuhinji. Tako, na primer, učeniku koji je na ishrani godišnje sleduje 200 grama sapuna, a 500 grama po radniku koji radi na održavanju higijene prostora, grejanja i pripreme i distribucije hrane.

U pravilnicima nigde nije naveden minimum sapuna i toalet papira po broju učenika i nastavnika, a lokalne samouprave prebacuju školama ukupna sredstva za materijalne troškove, u koje spadaju i grejanje, voda, struja. Kad se sve to sabere, lako je zaključiti da mnoge škole neće imati dovoljno novca za toalet papir i sapun, osim ako se zaposleni i đaci sami ne angažuju.

Projekti rekonstrukcije vojvođanskih škola započeti su 2017. godine, kada je prvi put i raspisan konkurs za tu namenu. Za protekle dve godine, iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno je približno sedam stotina trideset miliona dinara. Prema pristiglim prijavama, može se zaključiti da je sanacija sanitarnih čvorova i dalje među prioritetnim potrebama vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji Vojvodine, pored sanacija krovne konstrukcije i energetske efikasnosti.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: ilustracija