Naselje Sent Marton formirano od 13. do 16. veka - Poslastičarnica decenijama mesto okupljanja na Telepu


Grad se širio i gutao zarasle ledine i bare...

Naselje Sent Marton, preteča današnjeeg Telepa u Novom Sadu, formirano je od 13. do 16. veka.

Na mađarskom jeziku „telep” znači naselje i verovatno je zbog kasnijeg naseljavanja zadržalo taj naziv.

U početku je većinski živalj bio mađarski, a kasnije se doseljavaju Srbi i građani drugih nacionalnosti. Već 1889. godine od tadašnjeg Adamovićevog naselja razvija se Severni Telep, dok se 1902. godine razvija i Južni Telep. Tada su ta dva naselja, Daranijevo i Adamovićevo, razdvojena u dve zasebne gradske četvrti, prenosi Dnevnik.

Grad se širio i gutao zarasle ledine i bare, koje su postale ulice i bašte s voćnjacima. Nekadašnje tlo, gde su se naselili prvi doseljenici, bilo je retuširano zaboravom i Telep se vidno razvio u poznati kraj s darovima dobre zemlje, koji je ishranjivao mnogobrojne porodice. Stanovnici Telepa ne samo da su koristili svoje proizvode za ličnu upotrebu nego su po novosadskim pijacama i prodavali cveće, voće i povrće.

Graja vesele i razdragane dečice oduvek se čula na obližnjem Dunavcu. Ona su se uglavnom brčkala, plivala i uživala u velikim unutrašnjim, crnim gumama automobila i bila osigurani praznim tikvama, vezanim za nadlakticu. Roditelji su decu pogledom pratili iz debelog hlada, jedući hranu donetu u šerpama, ili su pak roštiljali. Sve se to zalivalo pivom, rashlađenim u vodi. Da takav vid hedonizma bude potpun, obavezna je bila velika lubenica, koja se, vezana kanapom ili u necu, takođe hladila u Dunavcu.

Zveket kašika i plehanih tanjira prekidan je u trenutku kada bi se na nasipu pojavio specijalni tricikl, kojim je upravljao simpatičan momak, obučen u besprekorno belu, ispeglanu uniformu. Oglasio se trubicom i tada ništa nije moglo uticati na euforiju koja je zahvatila mališane. U tren oka su se okupila oko sladoledžije i nestrpljivo čekali da na njih dođe red. Slasne kugle, ledene i primamljive, širile su deci zenice od sreće i zadovoljstva. Nije ni čudo, jer se već tada uvažavalo mišljenje da je to jedan od najboljih sladoleda u gradu. Izgleda da i sada, u 21. veku, dosta njih tako misli. S pravom, prenosi Dnevnik.

Bio je taj dobroćudni sladoledžija popularan i po tome što je davao sladoled i na revers, a nije bio zlopamtilo ako je neko „zaboravio” da plati dug.

Taj momak, sada gospodin u osmoj deceniji života, uvek u odelu, s neizostavnim šeširom na glavi, rado dočekuje svoje mušterije u porodičnoj poslastičarnici na Telepu, na uglu ulica Jožefa Atile i Petefi Šandora. Danas je vlasnik njegov sin Arslan, koji uspešno nastavlja tradiciju vrednih Goranaca. Nezamislivo je da je ikada bila prazna, i po ciči zimi, jer stalne mušterije dođu makar da popiju kaficu, pročitaju novine, proćaskaju s gospodinom Esadom Rašitijem, ali se i oslade nekom orijentalnom poslasticom. Jednostavno, Telepčanima i ne samo njima, ovo je kutak za širenje dobrih vibracija. Pročitajte više >> izvor: dnevnik.rs

foto: Stare fotografije Novog Sada

Istorija NS (FOTO): Umesto pruge danas je tu Bulevar Evrope