Javnost zabrinuta - rasprava o Fruškoj gori: Ko seče šume i zašto?


Okupljeni učesnici sukobili su mišljenja o ovoj temi

Da li je seča šuma na Fruškoj gori "odgovorna i planska" ili je u pitanju "pustošenje" šumskog fonda Srbije?

Upravo o toj temi mišljenja su sukobili najpozvaniji ljudi iz oblasti ekologije i šumarstva, a dobra vest je da nam je STALO!

Malo-malo na društvenim mrežama osvanu fotografije posečenih trupaca na Fruškoj gori, panjeva koji opominju da je nestalo zdravo stablo ili smeća koje su ostavili nesavesni građani, što je dovoljan razlog da se zabrinu svi koji imalo mare za prirodu, prenosi Mondo.

Da li mora baš tako da bude?

Divimo se krajolicima divnih predela u regionu, ali istu, možda i jaču emociju, treba da pokažemo kad je reč o ovdašnjim.

Prvo je potrebno poći od sebe i svojih bližnjih, ne ostavljati đubre svuda oko nas, a onda i prijaviti nadležnima sve ono za šta nam se učini da je izvedeno mimo plana.

Upravo o tome se raspravljalo na Okruglom stolu u Novom Sadu posvećenom seči šuma u Nacionalnom parku Fruška gora, na kojem je, pre svega, vođena rasprava o tome da li je ono što se trenutno dešava "odgovorna" seča šuma ili je reč o "pustošenju" šumskog fonda.

Okupljeni učesnici sukobili su mišljenja o ovoj temi, ali i mnogobrojni građani iz publike koji su mahom bili na strani "ekološke" strane priče.

Od sada se naplaćuje dnevni ulaz na Frušku goru


"Javnost je zabrinuta, i drago mi je da ljudi brinu o svojoj okolini, sve nas zanima ko kontroliše rad nacionalnog parka Fruška gora? Ko kontroliše šta se seče i koliko se seče, da li je ta seča opravdana, posebno zdravog drveća? Da li je to zbog održavanja biodiverziteta ili ne", rekla je na početku razgovora Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i time već sabrala većinu pitanja koja su interesovala publiku u amfiteatru novosadskog SPENS-a.

Da li je odgovor na sva pitanja i dobila - procenićete sami (ceo tekst na sajtu Mondo).

Nenad Radosavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uverava da se sa Fruškom gorom, posebno kada je reč o seči šuma - "gazduje u skladu sa planskim dokumentima", koji su izvedeni za period od 2013. do 2023. godine, dok je sličnog mišljenja i Zvezdan Mišalić iz Republičke inspekcije za šume.

"Svi treba da budemo na strani državnog gazdovanja šumama. Moje mišljenje je da postoje planovi za Frušku goru i svako nepoštovanje je kažnjivo", naglasio je Mišalić.

Istakao je da je bilo više od 30 nadzora u poslednje tri godine i da u Nacionalnom parku Fruška gora nije pronađena nijedna seča mimo planova, dok je prof. dr Milan Medarević sa Šumarskog fakulteta iz Beograda, koji je učestvovao u pisanju pomenutog desetogodišnjeg plana, istakao da nema bojazni od "nestanka" šuma na ovoj planini.

Povela se i rasprava i o fotografijama na društvenim mrežama pošto postoje građani koji šalju prijave, ali sve na osnovu "rekla-kazala" priča, kako je rekao jedan od zaposlenih u Sekretarijatu za urbanizam i životnu sredinu.

Apelovao je da kada se prosledi fotografija posečenog drveća ili smeća, da se navede i tačna lokacija i vreme kada je primećeno.

"Isto je i kad zovete policiju da prijavite zločin", naglašeno je.

Pa tako da i shvatimo sve one ružne stvari koje se dešavaju na "zelenim" prostorima - kao zločin protiv prirode - pa, to možda dovede i do još efikasnijeg rešavanja prijava koje građani sve više šalju, a koji nikako ne smeju da budu obeshrabreni da to ne čine.

izvor: mondo.rs, agencije, foto: Mabel Amber, still incognito..., Pixabay

Od sada se naplaćuje dnevni ulaz na Frušku goru