U sklopu stare Ranžirne stanice 45 objekata: Nema rušenja, novo mesto okupljanja mladih, muzejski kompleks...


Planiranan je muzej, multimedijalni centar, ateljei, radionice...

Stara Ranžirna stanica na Bulevaru Evrope ima status prethodne zašite i, kako su za Dnevnik objasnili u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, u toku je postupak izrade predloga odluke o utvrđivanju za kulturno dobro.

Reč je o jedinstvenom, više od sto godina starom industrijskom kompleksu zgrada, postrojenja i instalacija za održavanje, popravku i remont vagona i šinobusa.

Istorija NS (FOTO): Umesto pruge danas je tu Bulevar Evrope


Kompleksom, inače, upravljaju „Železnice Srbije”, koje bi trebalo da se odatle isele i predaju prostor Gradu, međutim, nije poznato kada će se to desiti. Urbanističkim planom predviđena je i promena namene objekata, odnosno na tom mestu predviđeni su različiti kulturni sadržaji.

Sadašnji status kompleksa podrazumeva da se njegov izgled ne može menjati bez dozvole Zavoda, te da se objekti mogu koristiti samo u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, odnosno u slučaju da se vlasnik ili korisnik opredele da nešto menjaju, moraju za to da traže uslove i mere od Zavoda. To bi trebalo da znači da bez uslova i saglasnosti Zavoda nisu mogući raskopavanje, rušenje niti bilo kakvi radove uopšte.

Po podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u sklopu stare Ranžirne stanice s ložionicom ima ukupno 45 objekata, među kojima su najznačajniji ložionica, podignuta 1911. godine, upravna zgrada iz 1924. i vodotoranj iz 1945. godine. Osim navedenih zgrada, služba zaštite prati i valorizovala je kao vredne objekte: depo za šinobuse, kolski deo, zanatske radionice (strugaru, kovačnicu, stolarsku i elektro­radionicu i druge), a značajne su i pružne trase, alati i mašine, prenosi Dnevnik.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture napominju da je taj kompleks industrijskog nasleđa primer jedinstvenog sistema koji u sebi objedinjuje sve tipove nasleđa: materijalno nepokretno i pokretno nasleđe, kao i nematerijalno. Osim toga, podsećaju i na to da su takvi primeri u Srbiji veoma retki, a u Novom Sadu su jedini. Autor kompleksa nije poznat, a u Zavodu kažu da se može pretpostaviti da je reč o varijanti tipskih projekata koji su za tu vrstu delatnosti postojali u svim većim gradovima Srednje Evrope.

Na parceli veličine 2,89 hektra, na kojoj se nalazi ložionica s okretnicom i sistemom šina, urbanističkim planom predviđeni su kulturni sadržaji. Urbanisti su predvideli da zgrada ložionice postane centralni arhitektonski motiv kompleksa.

U okviru kulturnih sadržaja planiranan je muzej, ali i multimedijalni centar, zatim ateljei, radionice, izložbeni i scenski prostori i sl. Osim toga, ostavljena je mogućnost i za prostore namenjene mlađoj populaciji, koji bi zadovoljili njihove potrebe za okupljanjem, druženjem, usvajanjem novih znanja i sl. Kolski prilazi objektu planirani su iz Ulice Simeona Piščevića i produžetka Ulice Branka Bajića, a pešački, osim iz navedenih ulica, i sa Subotičkog bulevara.

S obzirom na uslove zaštite, kao i potrebe funkcionisanja budućeg kompleksa kulture, njegova realizacija uslovljena je sprovođenjem arhitektonskog konkursa, prenosi Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: ilustracija

Istorija NS (FOTO): Umesto pruge danas je tu Bulevar Evrope