Do 2050. godine čak 70 odsto stanovništva će živeti u gradovima: Huavei za "pametni" Novi Sad


Procenjuje da se će do 2050. godine čak 70 odsto stanovništva
živeti u gradovima, a stručnjaci ukazuju da bi primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija mogla značajno da olakša svakodnevno funkcionisanje i primenu modernih gradskih servisa i usluga.

Sve je više svetskih metropola koje već koriste ili se pripremaju da primene neka od rešenja za razvoj koncepta Pametnih gradova, sve popularnije teme i u Srbiji.

Ulaganja gradova u pametne tehnologije raste gotovo eksponencijalno i u 2018. premašilo je 100 milijardi dolara, a procenjuje se da će do kraja ove godine doneti gradovima ekonomsku vrednost četiri puta veću od uloženog.

Zbog toga je važno da gradovi i opštine u Srbiji prate svetske trendove jer su uštede višestruko veće od investicija, ističu stručnjaci.

Predsednik Saveza za e-upravu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Željko Tomić rekao je ranije u izjavi Tanjugu da je sve više gradova u svetu, koji već koriste ili se pripremaju da primene rešenja za razvoj pametnih gradova, a uslov za to je masovna digitalizacija svih gradskih funkcija i poslova.

Tomić kaže da je u Srbiji takođe veliki izazov primena savremenih tehnologijai da u tome vidi šansu za domaće tehnološke kompanije i stratap preduzeća.

U Srbiji, kaže, ima pozitivnih primera poput kompanije „Strawberry energy“ koja je osmislila klupe za punjenje mobilnih uređaja, zatim kompanije koja je osmislila „pametne zebre“- pešačke prelaze koji svetle noću, što u značajnoj meri doprinosi sigurnosti u saobraćaju.

Takođe, postoje aplikacije o kvalitetu vazduha, novou buke, aplikacije za komunalne službe, i slično, a takođe i portal otvorenih podataka omogućava razvoj aplikacija koje će biti od velike koristi za građane i mogu doprineti i boljoj efikasnosti javne uprave, navodi sagovornik Tanjuga.

U pametna rešenja takođe spadaju i mogućnost plaćanja parkinga preko SMS, punjenje mobilnih telefona na javnim mestima, aplikacije za pametno parkiranje...

„Postoje pozitivni primeri u mnogim gradovima i svi su svesni da što pre treba da hvataju priključak sa svetom i da na ovaj način rešavaju mnoge probleme i potrebe građana. Svest o tome postoji i krećemo se u dobrom pravcu“, kaže Tomić.

On ističe i značaj razvoja servisa eUprave što u velikoj meri olaksava komunikaciju građana i države, takođe i privrede i države.

Kao jedan od primera iz Evrope na koji se možemo ugledati je automatizovani sistem za prikupljanje otpada zahvaljujući kojem je Helsinski smanjio korišćenje đubretarskih kamiona za 90 odsto.

Takođe, Barselona ima sistem javnog osvetljenja koje se uključuje samo po potrebi.

Zanemarljiv nije ni primer Koreje koja ulaže 40 milijardi dolara u izgradnju pametnog grada budućnosti.

Kada je reč o lokalnim samoupravama i nastojanjima da se prate trendovi, predstavnici Grada Kragujevca su još krajem februara prošle odine potpisali Memorandum o razumevanju sa ruskom IT kompanijom Yandex LLC u cilju stvaranja "smart city prostora" na teritoriji grada.

Član Gradskog veća za informacione i komunikacione tehnologije, elektronsku upravu i "Pametan grad“ Danilo Savić kaže da je Kragujevac trenutno integrisan u Yandex aplikacije za mape i vremensku prognozu.

Aplikacija za transport je u fazi predimplementacije jer se radi na prikupljanju GPS podataka u vozilima, kaže Savić za Tanjug.

Što se tiče drugih smart city rešenja, on navodi da su započeti radovi na postavljanju pametnog video nadzora na 36 lokacija u gradu.

Sistem će primarno biti postavljen na najprometnim saobraćajnim čvorištima i autobuskim stajalištima, a funkcija sistema će biti bezbednost građana i kontrola nelegalno organizovanog prevoza putnika. U Kragujevcu je, na primer, između ostalog omogućeno i očitavanje registarskih tablica vozila i automatizovan sistem evidencije prekršaja u jedinstvenom kontrolnom centru kojim će upravljati Gradska uprava i MUP.

Savić ističe da je ipak od najvećeg značaja je što je Vlada Srbije donela odluku da se u Kragujevcu gradi sekundarni državni DATA centar.

Razvoj Beograda kao pametnog grada jedan je od prioriteta gradske vlasti, ističe i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

On je rekao da se u narednih 15 godina očekuje priliv od 250.000 građana što će biti dodatni izazov za razvoj prestonice u pravcu pametnog grada.

Radojičić je na seminaru "Pametni gradovi - iskustva Finske", održanom ove nedelje naglasio da je važno da se uči i preuzimaju iskustva od najboljih i primetio je da su Finska i Helsinki u tom smislu na visokom nivou.

Naveo je da je Beograd počeo s pripremama i planiranjem čiji će se rezultati osetiti u narednim godinama.

Kako je rekao, saobraćaj je jedan od najvecih izazova u Beogradu, a Grad podstiče "pametnije i zelenije" načine transporta, kao što su biciklizam, elektricni automobili, kar šering.

"Radimo i na uvođenju Sistema za adaptibilno upravljanje saobraćajem svetlosnom signalizacijom. Realizacija prvih raskrsnica i centralnog serverskog sistema u Centru za upravljanje očekuje se krajem godine", kazao je Radojičić.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisao je proslog meseca u Pekingu sa kompanijom Huavei Memorandum o razumevanju za projekat „pametni gradovi“.

Ovim dokumentom se kompanija Huavei pozicionira kao strateški partner Vlade Srbije za razvoj strategije pametnih gradova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim lokalnim samoupravama.

Projekat „pametni gradovi“ podrazumeva uvođenje različitih servisa koji su veoma korisni za građane, poput pametnih sistema za javno osvetljenje, odvoženje smeća, upravljanje saobraćajnom signalizacijom ili upravljanje javnim parking mestima.

Izgradnja digitalizovanih zajednica budućnosti, odnosno pametnih i sigurnih gradova jedan je od ciljeva Vlade Srbije koji će biti omogućen, između ostalog, Uredbom koja je usvojena na sednici ove nedelje, a kojom se utvrđuje Program podrške podizanju inovacionih kapaciteta gradova i opština za 2019.

Tim Programom se planira novi talas tehnoloških inovacija koji je usmeren na podizanje kapaciteta gradova i opština, a što će u budućnosti omogućiti izgradnju pametnih i sigurnih gradova.

Program predviđa da se kroz sveobuhvatni pristup digitalnoj transformaciji javnih usluga, privrede i društva, omoguće održiva, efikasnija upotreba resursa, odgovoran odnos prema životnoj sredini i povećanje kvaliteta života svih građana, a time će biti obezbeđeno sistemsko unapređenje inovacionih kapaciteta gradova i opština.

izvor: Tanjug, agencije, foto: NSinfo

POPULARNO