Iz NS za CEO SVET: Da bi spasili srpsku poljoprivredu - nahraniće Afriku


Najveća mreža poljoprivrednih institucija na svetu, CGIAR, koja
okuplja oko petnaest svetskih centara za istraživanje poljoprivrede, organizovala je u Najrobiju finale takmičenja u digitalnim inovacima, sa ciljem da se pomoću njih konačno reši problem nedostatka hrane koji pogađa „kolevku čovečanstva“.

U žiriju su bili svetski stručnjaci iz oblasti poljoprivrede ali i članovi USAID-a, Ujedinjenih nacija i fondacije Bila i Melinde Gejts kao jednih od finansijera celog izazova. CGIAR fondacija se, štaviše, finansira upravo preko dobrovoljnih priloga, ali i pomoću vlada zapadnih zemalja kao što su SAD, Britanija, Nemačka, Švajcarska.

Za takmičenje se prijavilo 130 timova, dvanaest je prošlo u finale, a pet timova je osvojilo finansijska sredstva u vrednosti od 100.000 dolara da sprovedu svoju ideju u delo. Jedan od tih timova, na čelu sa Oskarom Markom, došao je iz novosadskog Instituta BioSens. Oskar je ponosan na uspeh svog tima, kao i na celokupno iskustvo koje su poneli iz Najrobija.


U intervujuu za Inicijativu Digitalna Srbija Oskar je rekao:

Šta je bio osnovni zadatak koji je postavljen pred učesnike ovog takmičenja?

CGIAR je organizovao takmičenje koje se tiče primene „big data“ u poljoprivredi. Naziv takmičenja je „Inspire Challenge“, to jest „Inspirišući izazov“, a njegov cilj je da se neke od visokih tehnologija primene u poljoprivredi kako bi se povećali prinosi, smanjili rizici proizvodnje, i kako bi se do 2050. godine ispunili ciljevi koje su Ujedinjene nacije zacrtale – povećanje proizvodnje hrane za čak 70% koliko je potrebno da bi se prehranilo stanovništvo budućnosti.

U Najrobiju je bilo sjajno, iako smo mi kao finalisti izazova poslednjeg dana morali u pet minuta da prezentujemo kompletnu ideju, što je bilo nezgodno, ali je poruka preneta i komisija ju je prepoznala.


Sa kakvom idejom je nastupio BioSens? Kako bi se to Afrika zapravo mogla „nahraniti“?

Naše istraživanje na ovu temu, izbora semena, započeto je pre oko 3-4 godine kada smo se prvi put prijavili na “Syngenta Crop Challenge”, još jedan izazov u primeni mašinskog učenja u poljoprivredi. Tada smo u konkurenciji MIT-a, Stenforda i drugih istaknutih američkih i evropskih univerziteta osvojili prvu nagradu, što nam je dalo podstrek da nastavimo sa istraživanjem.

Za Sindžentin izazov smo razvili algoritam za pametnu selekciju semena soje koji samo na osnovu izbora semena povećava prinose za 5-10%, što je fantastičan rezultat naročito ako uzmete u obzir da dodatna investicija za izbor semena ne postoji! Rešenje smo za CGIAR-ov izazov dopunili raznim drugim modulima, satelitskim snimcima, podacima o zemljištu, informacijama sa različitih meteo stanica, i dizajnirali sveobuhvatan sistem koji je veoma kompleksan a pritom odgovara na jednostavno pitanje – koje seme izabrati.


Da li ste očekivali ovoliki uspeh i koliko ste kao predstavnik naše zemlje išli „u korak“ sa drugim takmičarima?

Iskreno, ja sam optimista i odavno sam stekao samopouzdanje u sve ovo što radimo u BioSensu, tako da sam očekivao dobar rezultat. Imamo sjajnu ideju koja može da se primeni u praksi i pomogne afričkim zemljama da izađu iz krize kada je o hrani reč.

Naše rešenje je bilo potpuno drugačije od ostalih. Nudila su se rešenja kao što je praćenje ribara u Australiji GPS-om ili aplikacija za pijace u Vijetnamu, brojne ideje kojima je zajedničko bilo to što najpre zahtevaju razvoj prototipa. Upotrebna vrednost prototipa se najpre mora potvrditi u praksi na lokalnom nivou, a zatim sledi omasovljavanje i popularizacija njegovog korišćenja u Africi.


Kako i u kom pravcu razmišljaju drugi istraživački centri ovog tipa u svetu? Šta se može naučiti od njih, a šta oni mogu naučiti od nas?

Ima različitih istraživačkih centara, i njihovi fokusi su razni – neko posmatra uticaj nekoliko tipova đubriva na useve, ili klimatskih promena, a naš pristup je na granici između IT-a i poljoprivrede. To nas razlikuje od drugih. Postoje i timovi koji koriste satelitske snimke i mašinsko učenje, ali BioSens je jedinstven po tome što sve te elemente okuplja na jednom mestu.

Pročitajte više>> izvor, foto: dsi.rs

POPULARNO