09.10.2018.

Srbija među ekološki najzagađenijim zemljama - Neophodna veća ulaganja u prečišćavanje otpadnih voda


Srbija je trenutno među ekološki najzagađenijim zemljama u
Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje prosečan životni vek, pogoršava kvalitet života i utiče na neravnomeran regionalni razvoj – objavio je nedavno Fiskalni savet savet Republike Srbije.

Budžet za 2019. treba da predvidi mnogo veća sredstva za investicije u zaštitu životne sredine, smatraju u Savetu. Ovakav stav ruši nekada rasprostranjenu predstavu o Srbiji kao ekološki nezagađenoj zemlji, bogatoj zelenim poljima, rekama i jezerima.

Prečišćavanje vode posebno je izražen problem.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, od oko 3,5 miliona stanovnika priključenih na kanalizaciju samo oko 4,3 odsto ima potpuno zadovoljavajući tretman otpadnih voda, a još 9,7 odsto ima neki nivo prečišćavanja, ali koji nije zadovoljavajući.

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić ističe za Danas da industrijske pogone karakteriše nizak nivo izgrađenosti postrojenja za predtretman industrijskih otpadnih voda pre njihovog puštanja u gradsku kanalizaciju, ili je njihov rad neefikasan, što ugrožava i funkcionisanje postojećih postrojenja za prečišćavanje naselja, kao i živi svet u vodi i priobalju.

"Većina postojećeg tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama, odnosno postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja", ističe Karić i dodaje da je zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji mnogo pogona prestalo da radi ili je promenilo delatnost, tako da su njihova postrojenja zapuštena ili ne odgovaraju stvarnim potrebama.

"S obzirom na restriktivan budžet i izdvajanje nedovoljnih sredstava za monitoring voda, nemoguće je pratiti sva vodna tela svake godine", ističe Karić.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održiv razvoj kaže za Danas da se samo oko pet do 10 procenata vode koja se koristi u domaćinstvima u Srbiji, delimično prečisti, dok preko 60 odsto građana nema pristup kanalizaciji. Kako tvrdi do ovih podataka CEKOR je došao analizama koje su kroz projekte rađene od 2003. godine i opšte studije otpadnih voda koje je finansirao CARDS program EU, a podaci se mogu naći i kroz nacionalnu statistiku.

"U Srbiji je trenutno 3,9 miliona građana priključeno na kanalizaciju, što je oko 55 procenata populacije. Od 39 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda dvadesetak je u funkciji, a u skladu sa standardima EU radi samo pet ili šest. Jedino je postrojenje u Subotici u stanju da vrši i uklanjanje nutrijenata (jedinjenja azota i fosfora) do potrebnog nivoa. Srbija ne vrši monitoring i praktično nije izmereno koliko kubika otpadnih voda produkujemo a koliko prečistimo, to su sve okvirne procene. Znači niti gradovi u Srbiji, 90 procenata, ni industrijska postrojenja i fabrike (čast izuzecima) ne prečišćavaju svoje otpadne vode", tvrdi Kalmar.

Zbog toga što smo potpuno zanemarili ovu oblast Srbija će u narednom periodu morati da uloži značajne napore i sredstva. Do 2041. godine moraće da izgradi 320 postrojenja za preradu otpadnih voda, smatra Kalmar. Takođe smatra da postoji veliki problem sa postrojenjima koja su u državnom vlasništvu, i postrojenjima koja su prestala da rade pa ih treba zatvoriti i te lokacije očistiti.

Komentarišući analizu Fiskalnog saveta Republike Srbije, koju je savet objavio je na svom sajtu, u kojoj se navodi da je "Srbija trenutno među ekološki najzagađenijim zemljama u Evropi", Klamar ističe da je fundamentalni problem zaštite životne sredine u Srbiji to što se razvoj posmatra kao isključivo profitno orijentisanu aktivnost. Fiskalni savet ocenjuje da bi javne finansije morale odmah da se suoče sa ovim problemom, odnosno da bi budžet za 2019. trebalo da predvidi mnogo veća sredstva za investicije u zaštitu životne sredine.

izvor: Danas, agencije, foto: NSinfo

POPULARNO