23.09.2018.

Da li ste plaćeni za rad nedeljom? Samo u trgovini radi 200.000 ljudi - koji nemaju vreme za porodicu i odmor


Samo u trgovini radi 200.000 ljudi, koji nemaju vreme za porodicu
i odmor, kažu u udruženjima trgovaca koji podržavaju inicijativu da poslednji dan vikenda bude slobodan...

"Nisam za to da se ukida rad nedeljom i da to bude obaveza za sve, već da se ostavi pravo poslodavcima da sami biraju da li će raditi tog dana. Ko želi može da radi, ali smatram da bi radnici tog dana trebalo da budu plaćeni značajno više od onoga što zakon trenutno propisuje", rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

Inače po Zakonu o radu, poslodavac u Srbiji je dužan da rad nedeljom plati 26 odsto više od dnevnice, a praznikom duplo više.

Na pitanje da li je do sada bilo inicijativa da zakon bude promenjen u ovom smeru, ministar kaže da nije, ali da se o tome dosta polemisalo svaki put kada neka od država Evropske unije izađe sa najavom da će nedelja biti neradan dan.

Ovo je trenutno aktuelna tema i u regionu. Hrvatski mediji su prošle nedelje preneli da tri ministarstva trenutno rade na izmeni zakona, koji bi doneli ograničenje rada u ovom danu.

Ta zemlja je u više navrata pokušavala da izdejstvuje ova prava za radnike u trgovinskom i uslužnom sektoru. Rad nedeljom u Hrvatskoj već je bio zabranjen 2003. godine za vreme vlade Ivice Račana, pa drugi put 2009. godine u vreme Ive Sanadera.

Ali, to nijednom nije dugo potrajalo jer je Ustavni sud reagovao na pritužbe velikih trgovinskih lanaca, koji su smatrali da takve odluke krše zagarantovan jednak položaj preduzetnika na tržištu.

Radnički sindikati u Srbiji pokrenuli su još 2015. godine inicijativu za izmene zakona kojima bi se zabranio rad nedeljom. Interesantno je da je sindikate tada podržalo Udruženje trgovaca iz Novog Sada, a oni su i samostalno podneli inicijativu da se rad nedeljom ukine.

Kako kažu u ovom udruženju za Politiku, inicijativa je podrazumevala da se ovaj problem reši na državnom nivou kako bi veliki i mali trgovci bili u ravnopravnom položaju.

Glavni motiv je, kako su tada objasnili, to da i zaposleni u malim trgovinama imaju porodice, decu i da bi im trebalo omogućiti da makar jedan dan u nedelji budu svi na okupu. Inicijativa nije zaživela, ali udruženja trgovaca veruju da će se i to vremenom dogoditi.

Prema rečima Mlađana Šumića, i ova promena bi mogla da zaživi, kao i što nismo verovali, a dogodilo se, da smanjujemo upotrebu plastičnih kesa.

"U ovoj branši ima više od 200.000 ljudi koji rade svaki dan. Bilo bi dobro da nedeljom rade restorani, pumpe, hitne službe, a oni da radnu nedelju završavaju u subotu. I strani poslodavci u Srbiji u matičnim zemljama ne rade nedeljom, pa zašto to i ove ne bi bilo tako", kaže Šumić i dodaje da nam nedostaje standard da bismo to primenili, ali, kako kaže, veruje da će i za to doći vreme.

Poslednja decenija u EU obeležena je sličnim inicijativama, ali su malobrojne države koje su uspele ovo da ostvare do kraja.

Svi se mahom pravdaju navikama potrošača i navodnom željom trgovaca da im budu pri ruci baš vikendom kako bi mogli na miru da kupuju. Evropski savez na nedelju, uticajno udruženje koje okuplja glavne verske zajednice, sindikate, socijalna udruženja, neprekidno podnosi ovakve zahteve kako bi se obezbedio ravnopravan položaj svih zaposlenih u trgovinskom sektoru.

„Dojče vele” navodi da u povelji Evropske unije piše da svaki zaposleni ima pravo na kontinuirani odmor od najmanje 24 sata u toku nedelje. Prethodni evropski propis je još određivao da to bude upravo nedelja, kao što na tome sada insistira crkva, ali je to Evropski sud poništio. Realnost je očigledno drugačija.

Nedelja je postala dan kao i svaki drugi, piše „Dojče vele”, napominjući da podaci „Eurostata” pokazuju da čak 13 odsto zaposlenih, u 28 zemalja EU, tvrdi kako obično rade nedeljom, a trećina njih makar jednu nedelju u mesecu. Razlike u EU su i dalje velike za zaposlene u trgovinskom sektoru.

Tako u Nemačkoj propise donose pokrajine i obično je dozvoljeno da mogu da rade kiosci, ali ne i obične trgovine kojima nadležni ipak mogu da odobre rad do najviše 10 nedelja i praznika u godini. U Francuskoj trgovine mogu da rade do 12 nedelja ili praznika u godini, ali zaposleni ne mogu biti prisiljeni na to. U Španiji je slično regulisano, ali kao turistička zemlja ipak imaju malo više radnih nedelja, dok u Velikoj Britaniji nema nikakvih ograničenja, tamo čak 18 odsto zaposlenih gotovo redovno radi tog dana, a situacija je lošija samo u Holandiji (18,4) i Slovačkoj (20,9 odsto).

U Francuskoj rad nedeljom poslodavce automatski košta dvostruko više, slično kao i u Švedskoj, dok je u Nemačkoj to rešeno kolektivnim ugovorima, ali obično nedeljna dnevnica veća je 50 odsto. Država to stimuliše time što se ovaj novac ne oporezuje.

izvor: Politika, mondo.rs, agencije, foto: Ambro/freedigitalphotos.net

POPULARNO