20.08.2018.

Preteške torbe đacima krive kičmu - fali rekreacije na otvorenom


Najčešći poremećaji uočljivi kod dece školskog uzrasta u
današnje vreme su gojaznost, loše telesno držanje i deformiteti kičmenog stuba i stopala.

Osim što mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, neretko vode i ka jednako zabrinjavajućim problemima socijalne i emotivne prirode. Nepogodne školske torbe i nepravilno nošenje knjiga često uzrokuju takve poteškoće.

Školske torbe treba da imaju od deset do 15 odsto telesne težine deteta. Prvaci u proseku imaju oko 20 kilograma, što znači da one ne bi smele biti teže od tri kilograma. Nažalost, primeri iz prakse govore drugačije pa tako đaci nose torbe koje su teške i više od petine njihove vlastite težine, što je, kako kažu lekari, strahovito opterećenje za njihovu kičmu. Otud čak dve trećine školske dece ima odstupanje u držanju tela.

Fizijatar Doma zdravlja „Novi Sad” dr Predrag Filipov kaže za Dnevnik da mnoga deca imaju skoliozu, odnosno kičmu iskrivljenu u stranu ili višestruku skoliozu, s više krivina.

„Kičma može biti iskrivljena i unazad – kifoza ili unapred – lordoza, a pokazalo se da je skolioza tri do četiri puta zastupljenija kod devojčica, a kod dečaka u istom broju kifoza“, objašnjava dr Filipov.

Zbog toga on potencira da roditelji obrate pažnju prilikom izbora školske torbe. Ona treba da bude od čvrstog materijala, s obloženim leđnim delom, bez oštrih ivica, sa čvrstim dnom koje se ne ugiba pod opterećenjem. Važno je i pravilno nošenje torbe, odnosno na oba ramena, sa širokim i stabilnim, a mekim naramenicama. Sveske i knjige treba da budu pravilno složene, da veće i teže budu bliže leđima, a manje i lakše na kraju.

Iz Doma zdravlja poručuju da deformiteti i poremećaji kičme kasnije mogu dovesti do oboljenja kičmenog stuba, išialgije ili poremećaja vratne i lumbalne kičme, kao i degenerativnih promena i bolesti. Takva oštećenja smanjuju kvalitet života, ograničavaju radne sposobnosti, prouzrokuju česta odsustva s posla, ali su i prepreka u izboru određenih zanimanja.

Po njihovim rečima, preduslovi za pravilan i zdrav psihofizički razvoj svakog deteta su još i dobro balansirana i zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna. Porodično okruženje ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju zdravih navika pa je važno da deca imaju uzoran primer ponašanja samih roditelja, da im je dostupno voće i povrće i da imaju zajedničke porodične obroke. Tako roditelji imaju veliku ulogu u modelovanju prehrambenih navika dece, pogotovo one mlađe.

Pedijatar Doma zdravlja „Novi Sad” dr Temira Lozanić podseća na to da je osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane da dečjem organizmu obezbedi optimalne količine energije i svih hranljivih sastojaka.

„Hrana koju deca uzimaju svakog dana trebalo bi da bude raznovrsna i da sadrži različite hranljive sastojke jer nijedna ne može sama snabdeti organizam svim potrebnim hranljivim sastojcima kao što su ugljeni hidrati, belančevine, masnoće, vlakna, vitamini, minerali i, naravno, voda“, navodi dr Lozanić.

Ona kaže da je potrebno svakodnevno konzumirati žitarice, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode, raznovrsno voće i povrće i kvalitetne masnoće. Hrana koja se unosi tokom dana treba da bude pravilno raspoređena u tri obroka i jednu do dve užine. Treba izbegavati slatkiše, gazirane i slatke napitke, koncentrovane šećere i „brzu hranu” jer donose višak kalorija, masti životinjskog porekla, transmasti, soli, a siromašni su vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima. To znači da nikako nisu pogodni za dobar telesni rast i razvoj dece, prenosi Dnevnik.

Statistika pokazuje da mališani previše sede u toku dana i da umesto preporučenog jednog sata dnevno pred televizorom i računarom, odnosno tabletom i mobilnim telefonom, provode i do pet sati. Iz Doma zdravlja “Novi Sad” savetuju najmlađe da svaki slobodan trenutak provode na otvorenom, uz fizičku aktivnost, plivanje i vožnju bicikla.

Lekari takođe preporučuju da lepezu lepog kućnog vaspitanja i manira valja dopuniti elementima šire kulture življenja, čije su osnovne teme pravilna ishrana, redovna rekreacija, briga o životinjama i tolerancija za različitosti.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: David Castillo Dominici/freedigitalphotos.net

POPULARNO