18.08.2018.

Očistio deponije - preti mu zatvor: "Za moj Dunav spreman sam da idem i na robiju ako treba"


Omiljenom novosadskom komšiji Svetozaru Jovičiću preti zatvor
i to zato što je na poziv građana očistio deponije smeća na Dunavu.

Poziv komšija da na obali Dunava i obroncima Fruške gore postoji nekoliko opasnih divljih deponija, za Svetozara Jovičića nije bio neobičan.

Osnivač poznatog novosadskog udruženja „Komšija“ već 15 godina predano radi na očuvanju životne sredine, kako kroz edukaciju sugrađana i dece, tako i kroz rad na terenu.

„Prvo smo govorili građanima da ne bacaju otpad u prirodu, nego da ga recikliraju, pa su oni rekli, evo ti uzmi i nosi, ja nemam šta s tim“, seća se Svetozar.

Onda je kupio kombi, pribavio dozvole i na pozive komšija kupio otpad i nosio na reciklažu. S istom namerom se zaputio i ka Beočinu kada je stiglo upozorenje da bi deponije na potezu od Sremske Kamenice do Beočina mogle da ugroze ljude i životinje ili čak izazovu požar.

„Meni je kao čoveku koji je učestvovao u gašenju desetina šumskih požara, to bio alarm – kao da si biku stavio crveno. Nadležni nisu bili zainteresovani, pa sam pokupio ekipu u kombi, obišli smo sve, očistili deponije i pokupili reciklažni otpad“, priča Svetozar Jovičić za DW.


Umesto pohvale – prijava 

Ovog puta ga je, međutim, sačekala prijava, jer za sakupljanje i separaciju otpada nije imao dozvolu. „Naša dozvola je istekla pre toga i mi smo pokrenuli postupak za obnovu, ali se umešala birokratija – te fali vam jedan papir, te fali vam papir da vam ne fali papir, te Beograd ne da papir da vam ne fali papir i tako u krug. Neko iz Čistoće je to saznao i prijavio nas inspekciji“, prepričava Svetozar birokratske vratolomije.

Komunalna inspektorka je, kako piše Svetozar, na terenu konstatovala pet metara drva, koje je kasnije podelio za ogrev, deset automobilskih guma, dva džambo džaka pet ambalaže i oko tonu staklene ambalaže, sve prikupljeno u akciji čišćenja.

Nekoliko meseci kasnije, stigla mu je opomena da nije platio kaznu, iz koje je u stvari i saznao da je Prekršajni sud odlučio da je kriv i da mora da plati kaznu od 26.000 dinara ili da odsluži kaznu zatvora u trajanju od oko mesec dana.

„Najviše me je pogodilo to što nismo dobili ni rešenje od suda. Najverovatnije niko nije bio kod kuće, pa su oni okačili presudu na tablu suda i presuda je tako postala pravosnažna. Ja sam iz opomene saznao da će me prva patrola koja me sretne uhapsiti i sprovesti na odsluženje kazne“, priča Svetozar Jovičić. „Nikada ranije nisam imao problema, pohvaljivali su nas i nagrađivali, dobijali smo od škola zahvalnice. Sada smo osuđeni bez prava žalbe, mogućnosti odbrane, ičega. To je jako ružno, živimo u državi u kojoj nemamo prava glasa."


Od komšija medalja 

Novac da plati kaznu nema, ali po svemu sudeći Svetozar neće u zatvor, jer ga komšije neće tako lako pustiti niz vodu. „Rekli su, nećeš ti u zatvor, skupićemo pare i, evo, skoro smo uspeli, sutra-prekosutra ću platiti kaznu i ne idem na robiju“, priča Svetozar ponosno.

„Imamo preko 10.000 poruka podrške, uplata po 100, 500, 1.000 dinara. Evo, opet sam se naježio, ja sam emotivan čovek. Nije bitna suma, jer onaj ko je dao sto dinara, taj i nema više", kaže Svetozar i čita dugačak spisak imena koji su mu pomogli. Među njima su i ljudi iz inostranstva, a s ponosom ističe i Filipa Vukšu iz Beograda, kome je zbog uređenja autobuskih stanica u Beogradu takođe stigla kazna od 60.000 dinara.

Podrška koja stiže ovih dana mu je, kaže, najveće prizanje, medalja i pehar. „Pobedili smo u ovoj nepoštenoj borbi. Sada se pokazalo da je za mnom ostao trag, za mojim delom, da je to ušlo u vene hiljade građana." Taj trag se ne meri samo tonama reciklažnog otpada. Svetozar je komšijama delio i drva za ogrev, pomagao deci sa smetnjama u razvoju, pomogao uređivanje Sigurne dečije kuće i još mnogo toga. „Ljudi su to upamtili. Neljudi nisu, a za njih me nije ni briga." , pročitajte više>> izvor: b92.net, DW, agenije

foto: NSinfo, ilustracija

POPULARNO