27.06.2018.

"Vojvodina je veliki klub, očekujem da se vrati na stare staze uspeha - da uzmemo Kup"


Novi vezista Vojvodine Milan Đurić (30), koji je 2013. godine
golom u finalu Kupa Srbije doneo trofej Jagodini protiv Vojvodine, izjavio je da bi voleo da isti uspeh ponovi i u dresu crveno-belih.

Pripreme Vojvodine na Zlatiboru polako se približavaju kraju. Odlukom stručnog štaba, ekipa će se u Novi Sad, umesto u nedelju, vratiti već u četvrtak. Tokom boravka na jednoj od najlepših planina u Srbiji, Voša je odigrala prijateljsku utakmicu protiv Budućnosti iz Podgorice i remizirala 2:2 (2:2), a šef stručnog štaba Aleksandar Veselinović je na tom meču priliku da se nametnu pružio gotovo svim igračima.

Na poziciji zadnjeg veznog, na tom susretu u timu Vojvodine zaigrao je novopridošli Milan Đurić, koji je, iako mu prirodno više odgovara mesto ofanzivnog veziste, pružio solidnu partiju i svojim iskustvom doprineo sveukupnom utisku koji su ostavili crveno-beli. U intervjuu za sajt FK Vojvodina, on ističe da je zadovoljan onim što je učinjeno do sada i smatra da su pripreme odrađene vrlo dobro i kvalitetno.

- Tokom prethodnih desetak dana, imali smo odlične uslove, počevši od hotela, soba, hrane, sve je stvarno bilo super. Imali smo i dobre terene ovde na Zlatiboru, pa smo dobro odradili ono što smo planirali i ja sam zadovoljan – kaže Đurić, koji je prošle sezone u dresu Zire iz Azerbejžana odigrao ukupno 25 utakmica (računajući i kvalifikacije za Ligu Evrope) i pri tome postigao pet golova i zabeležio tri asistencije.

U dosadašnjoj karijeri, promenio si dosta klubova, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu?

- Fudbal sam počeo da treniram kada sam krenuo u školu, odnosno sa sedam godina i igrao sam u tim manjim klubovima. Počeo sam u 21. maju, koji je kasnije preuzela Beogradska pekarska industrija i tu sam kao omladinac počeo da igram za prvi tim. Posle godinu dana, otišao sam u Beograd sa Karaburme, takođe u Srpskoj ligi, odakle sam nakon dve godine prešao u makedonskog prvoligaša Metalurg. Tu sam proveo dve i po godine, a potom sam po šest meseci igrao u Poljskoj i Radniku iz Bijeljine, odakle sam prešao u Jagodinu i tamo se zadržao u naredne tri godine. Kasnije sam proveo još godinu dana u Istri iz Pule i dve godine u Ziri.

Sa Jagodinom si 2013. godine osvojio Kup Srbije, pri čemu si baš protiv Vojvodine u finalu postigao gol iz jedanaesterca?

- Da, s tim da tada, naravno, nisam mogao da pretpostavim da ću jednog dana biti član Vojvodine. Svakako ću se potruditi da isti uspeh ponovim i sa Vojvodinom i da donesemo još jedan Kup u klupske vitrine.

Sa svojih 30 godina, ti si ubedljivo najstariji igrač u ovom timu Vojvodine. Drugi najstariji posle tebe, Lazar Arsić, je čak četiri godine mlađi. Situacija na koju nisi navikao do sada?

- Iskreno, nisam bio u takvoj ulozi ranije. Takođe, kada su mi rekli da sam jedini u timu koji je oženjen i ima dete, i to mi je bilo pomalo čudno, ali dobro. Kad god imam priliku i mislim da je potrebno, trudim se da mlađim saigračima dam neke dobronamerne savete.

Koliko ova mlada ekipa Vojvodine može u narednoj sezoni?

- Vojvodina je veliki klub, tako da očekujem da se vrati na stare staze uspeha, odnosno tamo gde i zaslužuje da bude, a to je sam vrh srpskog fudbala.

S obzirom na to da si u dosadašnjoj karijeri sarađivao sa mnogim trenerima, kako ti se čini rad sa Aleksandrom Veselinovićem?

- Iskreno, stvarno se dobro radi i imamo baš naporne treninge. Kod njega se, pre svega, vidi da je veliki pedagog i da hoće da pruži šansu tim mladim igračima, kao i da im pokaže i objasni neke stvari, što u inostranstvu nije baš tako. Tamo niko nema vremena da se bavi time, jer u svakom momentu ima nekog drugog gotovog igrača. Zato mi se sviđa što svakog želi da posavetuje i stvarno je dobronameran.

U prethodnih tridesetak godina, nekoliko ekipa je uspelo da osvoji Kup, ali je titula, izuzimajući onu sezonu u kojoj je Obilić bio šampion, uvek bila rezervisana za Crvenu zvezdu i Partizan. Koliko je realno da se to promeni u narednom periodu?

- Po mom mišljenju, po tom pitanju će se teško nešto promeniti u bliskoj budućnosti. Naravno, sve je moguće, ali realno, jako teško će neko treći uspeti da osvoji titulu.

Možda je onda realnije da Srbija pobedi Brazil na Svetskom prvenstvu?

- Izuzetno bih voleo da Srbija dođe do pobede, jer ima mnogo ljudi koji jedva čekaju neuspeh, pa da se slade sa tim. Tu ne mislim samo na reprezentaciju, već i na naše klubove, kod kojih kao da se jedva čeka neka greška. Iz tog razloga bih najviše voleo da se dogodi senzacija i da prođemo u narednu rundu. Svetsko prvenstvo sam do sada generalno slabo pratio, jer smo imali stvarno naporne treninge i trudio sam se da što više odmaram, a svaki slobodan momenat koristim da se čujem sa porodicom i čujem kako su – rekao je Đurić.

izvor, foto: fkvojvodina.rs