18.05.2018.

U Vršcu vetropark vredan 110 miliona evra - Množe se vetranjače po Srbiji


Kompanija "Fintel energija" koja trenutno gradi vetropark
"Košava 1" u Vršcu vredan oko 110 miliona evra planira nova ulaganja u vetroparkove.

Plan je da u narednih pet godina investira u razvoj srpskih vetroparkova još 300 miliona evra, kaže za Tanjug izvršni direktor ove kompanije Ticiano Djovaneti (Tiziano Giovannetti).

"Do sada smo uložili 150 miliona evra i plan nam je da u sledećih pet godina tu cifru dupliramo”, poručuje Đovaneti.

Kompanija planira i da izađe na Beogradsku berzu do kraja godine i tako ostvari prvu IPO (inicijalnu javnu ponudu akcija) u Srbiji posle 78 godina. "Ideja je da povećamo deonički kapital, ne da prodajemo akcije, već uvećavamo deonički kapital kako bismo privukli nove investitore i nastavili sa našim investicijama na srpskom tržištu", objašnjava Đovaneti.

Ova srpska kompanija se nalazi u stoprocentnom vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia Group SpA koja je listirana na Milanskoj berzi 2010. godine

"Ako odete u Vršac moći ćete da vidite više od 100 ljudi koji rade na Košava projektu, 50 radi na izgradnji trafo stanice, a još stotinjak radi na izgradnji temelja za same mašine", navodi Đovaneti i kaže da turbine za Vetrenjače u Vršću treba da stignu iz Danske u septembru, a do kraja 2019. igradnja vetroparka treba da bude završena.

Najveći projekat kompanije vetroelektrana Košava, 1. faza od 69 MW megavata je trenutno u izgradnji, kao i ostalih sedam vetroelektrana koje su planirane da budu izgrađene u narednim godinama.

Kako pametno investirati i doneti odluku o investiranju, šta znači dolazak velikih kompanija poput Fintela u Srbiju i ulazak na berzu građana i preduzeća, bile su glavne teme današnjeg panela "Kako pametno investirati?", u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM).

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta ocenjuje da dolazak kompanije koja investira u razvoj vetroparkova nije najvažnije pitanje za Beogradsku berzu, već koliko ovakve investicije znače za ekonomiju Srbije.

Smatra da je berza za mnoge građane ali i privatnike u zemlji i dalje "bauk" iako je berzansko poslovanje i investiranje u akcije u svetu odavno uobičajen način poslovanja.

"Berzu iz neopravdanih razloga smatraju za bauk poistovećujući je sa kockarnicama, a reč je o konkretnoj industriji", napominje Krneta. Objašnjava da privatizacije u Srbiji nisu rađene kroz berzu kako je to u nekim zemljama urađeno, a da se ta sfera tržišta kod nas počela razvijati tek 2007. godine, svega godinu dana pred svetsku ekonomsku krizu.

Učesnici panela su ocenili da je neophodno raditi na edukaciji kako građana tako i privatnih investitora u zemlji kako bi se uključili u trgovinu akcijama što je jedan od značajnih načina da razvije domaće poslovanje.

izvor: Tanjug, agencije, foto: ilustracija

POPULARNO