10.05.2018.

Arheobotanička bašta u NS, jedinstvena u ovom delu Evrope: Sećanje na način života ljudi u praistoriji


Verovali ili ne, u Novom Sadu se na poseban način čuva tradicija
i sećanje na način života ljudi u praistoriji.

Najbolji svedok tog doba jeste arheobotanička bašta u Muzeju Vojvodine, jedinstvena u ovom delu Evrope.

Bašta u dvorištu Muzeja Vojvodine samo naizgled deluje obično. Ali ako poželite da istražite to biljno carstvo, otkrićete pedesetak biljaka koje su za ishranu i za život koristili ljudi u praistoriji koji su živeli uglavnom na području Panonske nizije i okoline.

U ovoj bašti možete da probate najukusnije šumske jagode koje su ljudi u Neolitu itekako voleli da jedu. Ali ovde ima i otrovnih biljaka poput kukolja koji je raritet, ali bez obzira na to što je otrovan, žene su koristile njegovo ljubičasto cveće i od toga pravile vence.

Ovu jedinstvenu baštu sa deset prstiju napravio je arheobotaničar Aleksandar Medović.

"Ima jedna biljka ovde iza mene, radi se o Pepeljuzi. Najobičniji korov u suštini, ali jako lepo može da se iskoristi. Tu je pre svega seme, veoma nutritivno seme, koje može da se jede kao Čija semenke, mladi listovi koji mogu da se jedu kao spanać, a ono što je meni jako fascinantno, a od korena može da se napravi sapun", kaže arheobotaničar Aleksandar Medović.

Da bi se neka biljka našla u ovoj bašti, mora biti pronađena na nekom arheološkom lokalitetu kod nas. Ideju da napravi ovu baštu Aleksandar je dobio kada je na poklon od kolega iz Instututa za ratarstvo i povrtarstvo dobio 50 semena jednozrne pšenice koju je zasadio na jednom metru kvadratnom upravo u Muzeju.

"Ta pšenica je izuzetno robusna, ona može da opstane svugde i zato su je ljudi uzgajali, znači, ne daje puno prinosa, ali daje prinos, a to je bilo jako bitno u praistoriji", kaže za RTV arheobotaničar Aleksandar Medović.

Divlji grašak, divlje jabuke, dren i još mnogo drugih vrsta. Ova bašta otrkiva kako su ljudi u praistoriji živeli, šta su uzgajali i kako su koristili biljke koje im je priroda sama poklanjala. Aleksandar se trudi da umnoži sve biljke u bašti, a to je i njegov način da ih sačuva za budućnost, ali i da praistoriju iznova oživljava.

"Svaki narod ima neku svoju biljku koju uzgajaju i koju su preferirali. Tako Sloveni na primer imaju krastavac koji su oduvek voleli. Bez ovih biljaka ne bi bilo naše civilizacije, to je ono osnovno", kaže Medović.

izvor: rtv.rs, foto: NSinfo

POPULARNO