01.03.2018.

Kako je Voša pobedila Seltik u Novom Sadu pred 35.000 gledalaca (VIDEO)


Na današnji, prvog marta 1967. godine, u prvom meču
četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, Vojvodina je u Novom Sadu rezultatom 1:0 (0:0) pobedila čuveni škotski Seltik.

Sezona 1966/67. ostala je zabeležana u istoriji Vojvodine kao sezona u kojoj je klub plasmanom u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona ostvario svoj najveći međunarodni uspeh. Kao aktuelni šampion Jugoslavije, Vojvodina je te sezone predstavljala svoju zemlju u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmičenju, u kojem je, eliminisavši bečku Admiru i slavni Atletiko iz Madrida, izborila plasman u četvrtfinale i svrstala se među osam najboljih timova u Evropi.

Međutim, posle utakmica protiv Atletika, odnosno na pauzi između dve polusezone, ekipa je pretrpela značajne promene. Jedan od najboljih igrača Silvester Takač, praktično odmah posle treće utakmice u Madridu, otišao je u Francusku i prešao u tamošnji Ren, a crveno-bele je bio napustio i Đorđe Pavlić, koji je otišao u Nemačku. Voljom žreba, parovi četvrtfinala Kupa šampiona te sezone bili su Inter – Real Madrid, Ajaks – Dukla, CSKA – Linfild i Vojvodina – Seltik.

Od prodaje Takača francuskom Renu, tadašnja uprava Vojvodine postavila je dva reflektora na stadion, koji su zbog toga simbolično bili nazvani “Takačeve oči”. Po prvi put u istoriji, meč pod svetlošću reflektora u Novom Sadu odigran je prvog marta 1967, kada je i odigran prvi meč između Vojvodine i Seltika, a na stadionu se okupilo rekordnih 35.000 gledalaca. Vojvodina je bila mnogo bolji tim i propustila nekoliko odličnih šansi, da bi u 70. minutu Milan Stanić postigao jedini i pobedonosni gol na meču, pred revanš i put u Glazgov.

Jedan od igrača iz te generacije i aktuelni predsednik Sekcije veterana FK Vojvodina Vasa Pušibrk i dalje se seća te čuvene utakmice, iako zbog suspenzije nije mogao da zaigra na njoj.

- Igrači Seltika su delovali pomalo zbunjeno atmosferom koja je vladala na našem stadionu, kao i našim pristupom utakmici. Igrali smo vrlo oštro i energično, ali naravno, u granicama fer pleja. Uspeli smo da nametnemo naš ritam igre i ostvarimo pobedu i to bez primljenog gola. Jedan od glavnih razloga zašto nismo bili ostvarili i ubedljiviji trijumf jeste taj što je Silvester Takač, koji je bio naš najbolji strelac, posle treće utakmice u Madridu napustio Vojvodinu i prešao u drugi klub – prisetio se Pušibrk.

Sa njim se slaže i dr Radivoj Radosav, još jedan član najbolje generacije u istoriji “stare dame”.

- Mislim da smo odigrali veoma dobro, pogotovo s obzirom na to koliko smo bili oslabljeni za taj meč. U napadu nam je nedostajalo čak pet važnih igrača. Dobrivije Trivić i Vasa Pušibrk su bili suspendovani, a Vladimir Savić je bio povređen. Osim njih, posle majstorice protiv Atletika, Silvester Takač je otišao u Francusku, a Đorđe Pavlić u Nemačku. Praktično, ja sam tada bio jedini igrač u ofanzivnom delu tima koji je do tada igrao standardno. Napadali smo i pokušavali da dođemo do što veće prednosti. Imali smo nekoliko šansi, ali realno, to nisu bile baš one stopostotne prilike. Gol koji je postigao Stanić je bio više plod sreće nego neke organizovane akcije. Međutim, dali smo sve od sebe i pobedili sa 1:0. S druge strane, Seltik nije imao nijednu šansu na toj utakmici i zato smatram da je krajnji rezultat bio realan. Nedostajali su nam igrači koji su obično postizali golove. Takač je bio jedan od oslonaca tima, posebno u napadu i on je za Vojvodinu bio ono što je Džonston bio za Seltik – evocirao je Radosav sećanje na ovaj meč.

Pogledajte i pobedonosni gol sa utakmice koja, i nakon više od pola veka, izaziva poštovanje i ponos kod svih navijača Vojvodine.

izvor, foto: fkvojvodina.rs

Pre 50 godina - Voša u 1/4 finalu Kupa sajamskih gradova



POPULARNO