11.02.2018.

Vojvodina može da bude kao Island: Veliki potencijal za korišćenje geotermalnih resursa


Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu
na broj stanovnika, a snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija.

Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi.

Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, "zlatna koka" ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije.

Srbija zna sa čime raspolaže, ističe Ana Vranješ, jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije.

"Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da trošimo na nivou cele Srbije energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte", kaže Vranješ.

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške...

"Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije", objašnjava ona.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja.

Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora u Srbiji je iskorišćeno.

Sa Rudarskog fakulteta poručuju da je u Srbiji izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu i 47 u drugim reonima.

Međutim, to ne znači da se one i koriste.

izvor: Tanjug, agencije, foto: ilustracija