17.02.2018.

U Srbiji ne postoji sistemsko rešenje za problem upravljanja opasnim otpadom


U Srbiji se godišnje generiše više od 80.000 tona opasnog otpada
pored onog koji se nagomilavao u proteklim decenijama na lokacijama koje nisu poznate javnosti, ali ne postoji sistemsko rešenje za taj problem, pa Srbija plaća da se bar deo tog otpada izveze u zemlje koje imaju postrojenja za njegovu preradu, piše časopis "Biznis i finansije".

Navedeno je da je za upravljanje otpadom izdato 3.500 dozvola, ali se tim poslom zaista bavi svega tridesetak kompanija, dok druge prikupljaju otpad i lageruju ga na deponije pa se tenderi za njegovo uništavanje ili izvoz ponovo raspisuju, a sve to finansiraju građani.

Samo u prvom mesecu 2018. na nekoliko lokacija širom Srbije otkriven je opasan otpad. Ispostavilo se da je jedan čovek rešavao problem kompanija vezan za odlaganje kancerogenih industrijskih materija zakopavajući ih širom Obrenovca, naplaćujući tu uslugu jeftinije od preduzeća koja se time profesionalno bave.

Tako su se u obrenovačkom zemljištu našli narkotički i mutageni otrovi i sada se ispituje do koje mere su zagadili okolinu, odnosno da li se izlili u podzemne vode. Za sada su otkrivene tri lokacije na kojima je taj čovek deponovao otpad, a ne zna se koliko ih još ima.

U januaru je otkrivena i jama u blizini Apatina u kojoj je zatrpano ulje ili neki drugi naftni derivat (čekaju se rezultati istrage). Pronađena i velika podzemna deponija u nekadašnjoj Hemijskoj industriji Novi Sad, na kojoj je, prema prvim procenama, zakopana ogromna količina od oko 1.500 tona opasnog otpada, navodi "Biznis i finansije". Dodaje se da je osim kontrole upravljanja otpadom, za rešavanje tog problema neophodno i da se zvanično objave lokacije sa opasnim otpadom.

Srbiji u bližoj budućnosti, kako je uklazano, osim industrijskog, problem može predstavljati i medicinski otpad. Stručnjaci smatraju da bi rešenje moglo da budu spalionice u sastavu kliničkih centara, što bi omogućilo da se medicinski otpad uništava tamo gde i nastaje.

"Svet se ubrzano okreće alternativnim vidovima energije, a jedan od njih je i – otpad. Primera radi, zimi se trećina Bečlija greje pomoću sistema spaljivanja komunalnog smeća. I opasni otpad se može koristiti kao energent, ako se poštuju procedure odstranjivanja štetnih materija iz njega", piše "Biznis i finansije".

Udruženje reciklera Srbije je upozorilo da kao i prošle godine, ni u ovogodišnjem budžetu nije izdvojeno dovoljno sredstava za upravljanje opasnim otpadom, odnosno da je predviđeno 2,19 milijardi dinara, što je dovoljno za tretman samo 60 odsto opasnog otpada koji će biti prikupljen.

izvor: Beta, agencije, foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Novom Sadu pronađeno preko 1.000 tona toksičnog otpada