24.02.2018.

Trećinu prihoda trošimo na osnovne namirnice


Austrijska "Erste" grupa predviđa da će stopa inflacije u Srbiji u
poslednjem kvartalu 2018. godine dostići oko 3,5 odsto.

Njeno kretanje u prvoj polovini godine biće određeno efektom visoke prošlogodišnje cene nafte i mesa. To zapravo znači da će cene hrane, do sredine godine, igrati važnu ulogu u kretanju inflacije u Srbiji, piše Politika.

Uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog je to što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena (kojima se meri inflacija) previsok i iznosi oko 35,5 odsto. Taj udeo dvostruko je veći nego u državama okruženju ili u EU.

Prema podacima iz juna prošle godine, Srbija je u društvu samo dve članice EU (Rumunija i Bugarska) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. Ostale evropske države za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade – Luksemburg, recimo, svega 11 odsto. Ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12,3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).

Takođe, i nepredvidivost kretanja cena namirnica u našoj zemlji veća je nego u drugim državama. Analitičari smatraju da se na ovaj problem može uticati, recimo, politikom robnih rezervi ili antimonopolskom politikom.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković očekuje samo blagi rast inflacije u prvoj polovini godine i to pod uticajem svetskih cena hrane. Kasnije bi, ističe, moglo da dođe do smirivanja usled stabilizacije ponude i tražnje, jer se očekuje dobar ovogodišnji rod poljoprivrednih useva.

"Ukoliko postoji monopol na tržištu, jedini način za snižavanje cena je uvoz. Država, takođe, ima mogućnost da utiče na cene hrane, i to onih proizvoda koje subvencioniše iz agrarnog budžeta. Kad je reč o robnim rezervama, sumnjam da u praksi to može da se sprovede. Moguće je samo teoretski, jer robne rezerve nemaju novac da intervenišu na taj način", smatra Stanković.

Što se svetskih cena hrane tiče, očekuje se da će u ovoj godini nastaviti pad cena sirovina (žitarica i šećera), dok će cene mesa, ulja i prerađevina od mleka biti stabilne, sa tendencijom rasta.

"Kod nas raste upravo uvoz ovih proizvoda, tako se svetske cene odražavaju i na domaće. Evidentno je da nemamo proizvodnju svinjskog mesa koja može da pokrije domaće potrebe", ističe naš sagovornik.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Politiku da je upitna metodologija kojom su se služili analitičari u ovom istraživanju. Međutim, nije neočekivano da će sa rastom penzija i zarada u javnom sektoru, koliko god da je simboličan, i cene početi da rastu.

"Ne očekujem znatno povećanje, ali bi prosečan rast cena hrane mogao da bude oko četiri odsto, što će sigurno povući inflaciju. Kad je reč o gorivu, stanje nije alarmantno, a i pitanje je kako će se cene derivata kretati u prvoj polovini ove godine", kaže Milićević.

izvor: Politika, 021.rs, agencije, foto: Ambro/freedigitalphotos.net

POPULARNO