03.02.2018.

Rockov: Kada stanem na gol na "Karađorđu" osećam se - moćno


Protekla, 2017. godina, definitivno nije bila jedna od uspešnijih u istoriji Vojvodine


Rano ispadanje iz kvalifikacija za Ligu Evrope i tek osmo mesto na kraju jesenjeg dela prvenstva, svakako su rezultati koji ne zadovoljavaju nijednog pravog navijača “stare dame”. Ipak, kao jedna od retkih pozitivnih stvari koje se su se dogodile Vojvodini u prethodnih 12 meseci, jeste golman ponikao u omladinskoj školi “Ilija Pantelić” – Emil Rockov.

Član sjajne generacije 1995, u kojoj su, između ostalih, bili još i Radovan Pankov, Nebojša Kosović, Mijat Gaćinović, Sergej Milinković-Savić itd, početkom prošle godine zauzeo je mesto na golu “stare dame” i aspolutno opravdao poverenje koje mu je ukazivao svaki od trenera koji su se od tog momenta smenjivali na klupi Vojvodine. Među navijačima crveno-belih takođe nema nikakve dileme da je Emil Rockov neko ko svojim fudbalskim i ljudskim kvalitetima zaslužuje “jedinicu” koju su svojevremeno nosile takve fudbalske veličine poput Lazara Vasića, Ilije Pantelića, Čeda Marasa…

Ovih dana, on zajedno sa ostalim saigračima vredno trenira kako bi ekipa na proleće ispunila glavni ovosezonski cilj, a to je ponovni izlazak na međunarodnu scenu.

- Ove pripreme su u pozitivnom smislu dosta drugačije od onoga na šta smo navikli, a to je zasluga novog stručnog štaba. Akcenat je stavljen na ono za šta mislim da će nam donositi rezultate u nastavku prvenstva i obraća se pažnja na celokupan proces rehabilitacije, pripreme za utakmice, pripreme za nastavak sezone… Uvodimo se u mikro i makro cikluse, što je jedan veliki plus. Takođe, ovakvi uslovi i hoteli su stvoreni za vrhunske ekipe, pa nema sumnje da smo svi zadovoljni sa terenima i svim ostalim pratećim elementima. Zbog svega toga sam izuzetno pozitivan i vrlo raspoložen – kaže Rockov.

Na prethodne zimske pripreme, otišao si kao praktično treći golman tima. Sada ne samo da si prvi izbor trenera za čuvara mreže, već si generalno postao jedan od oslonaca ekipe?

- Protekla godina je sigurno bila najdinamičnija u mojoj karijeri do sada. Desilo mi se mnogo i pozitivnih i negativnih stvari, ali generalno, ja se nisam promenio po pitanju mog odnosa prema ljudima i obavezama, odnosno mom pogledu na stvari. Godinama sam se pripremao za tako nešto, jer znam da, da bi bio na vrhunskom nivou, moraš da treniraš na vrhunskom nivou. Još dok sam nastupao za kadete, u glavi sam imao viziju da ću jednog dana braniti na evropskom nivou i tako sam se i posvećivao tome. U zavisnosti od resursa koje sam imao, pokušavao sam da istražujem i učim dokazane metode koje su se pokazale ispravnim u vrhunskim ekipama, odnosno na vrhunskim golmanima. Takođe, uz prave momke, pre svega u zadnjoj liniji, stekao sam iskustvo i viziju igre kakvu nisam mogao da spoznam u slabijim ligama.

Deo svoje karijere proveo si na pozajmicama u Slogi iz Temerina i Proleteru. Koliko ti je to pomoglo i ojačalo tvoj karakter?

- Ima dosta naših igrača koji su bili na pozajmicama mnogo niže, a danas igraju vrhunski fudbal na mnogo višem nivou od Vojvodine, poput Brkića, Radoje, Poletanovića… Međutim, to je mač sa dve oštrice. Svaka pozajmica za mladog igrača može da bude jako demorališuća, zato što je to, bez lažnog uvijanja, na izuzetno, izuzetno niskom nivou. Primera radi, zimske pripreme sa Slogom iz Temerina sam bukvalno radio na njivi. To su izuzetno otežavajuće okolnosti i ima malo prostora za napredak, ali tada se vidi koliko jak karakter imaš, koliko si posvećen i koliko radiš individualno mimo treninga. Dugoročno gledano, meni te pozajmice jesu pomogle da, pre svega, upoznam prave ljude, koji su mi i danas bitni i pomažu mi u životu, ali i da steknem iskustvo i shvatim da je glavni deo karaktera svakog golmana zapravo njegovo samopouzdanje, odnosno to koliko moćno se oseća na terenu. Kada stanem na gol na “Karađorđu”, ja se osećam baš tako – moćno, a tome su svakako doprinele mnoge utakmice koje sam branio u Proleteru i Slogi.

Ove zime, produžio si ugovor sa klubom do 2021. godine, iako je za tebe bilo interesovanja iz inostranstva. Šta je bio glavni motiv koji te je naveo na takvu odluku?

- Nema neke prevelike misterije u vezi sa tim, niti se desilo nešto previše značajno. Jednostavno, ljudi koji su preuzeli rukovođenje klubom su videli da ugovor kakav imam nije baš proporcionalan onome što pružam na terenu i reagovali su u skladu sa tim, a ja sam bio otvoren za razgovor. Sve je urađeno u prijateljskom dogovoru i nije usko povezano sa tim inostranim ponudama, za koje pretpostavljam da nisu bile dovoljno dobre ni za klub, ni za mene. Osim toga, ne žurim. Razmišljam samo o klubu u kojem se trenutno nalazim, a to je Vojvodina.

Pored tebe, Voša trenutno može da računa na još dvojicu dosta dobrih golmana – Nikolu Perića i Marka Ilića?

- Ne dosta dobrih, nego vrhunskih. Iskreno, ne znam da li je to svugde tako ili je to samo moje lično iskustvo, ali gde god da sam bio, uvek sam imao super odnos sa ostalim golmanima. U Slogi, Proleteru, Vojvodini, ranije u mlađim kategorijama… Između nas ne postoji nikakva sujeta, već se mnogo uzajamno pomažemo, hrabrimo i ukazujemo na greške jedni drugima. Družimo se i van terena, što nam daje određeni mir za dobar rad na golmanskim treninzima. Mislim da su Perke i Ilke vrhunski golmani, da zaslužuju mnogo i nadam se da će to i ostvariti.

Vojvodina je prethodne godine često menjala trenere, što nije baš po volji igračima, jer svaki trener ima svoje viđenje i koncepciju igre. Kakva je po tom pitanju situacija sa golmanima?

- Nama je još teže. Promene kod igrača su sve u opsegu istog rezona i sve što se radi je u istom radijusu, dok se kod golmana ponekad dešava da se stvari skroz suprotno menjaju, a mi na to moramo brzo da se adaptiramo, jer nas niko ne pita da li nam na terenu odgovara ovo ili ono. Prošle godine, te promene su bile baš učestale i posebno je bilo teško navići se tokom prvih nedelju-dve dana. Međutim, kada vidiš da te nove stvari mogu da se nadograde na ono što već znaš i unapredi našu igru u defanzivi ili ofanzivi, onda je to prava stvar. Uostalom, mi smo profesionalci, moramo da se prilagodimo i nikakvi izgovori ne postoje.

Važiš za vrlo svestranu osobu, pa osim što si profesionalni fudbaler, trenutno si i student druge godine psihologije, baviš se fotografijom, trenirao si karate…?

- Mislim da je normalno da se čovek, pogotovo neko ko ima 23 godine, interesuje za razne stvari. Da budem jasan, ja sam non stop u fudbalu i čak i kada radim nešto drugo, na neki način to radim zbog fudbala, pošto se ili opuštam, ili procesuiram nešto što je bilo, ili mentalno pripremam za nešto što sledi. Mnogo volim da čitam i u poslednje vreme sam se baš posvetio knjigama. Ranije je to bila uglavnom američka beletristika, a sada sam počeo malo da istražujem, pa čitam svašta, od britanske satirične naučne fantastike, do filozofije. Iskreno, smatram da nisam dovoljno kvalitetnih knjiga pročitao u životu i zato želim da ugrabim što više dok još imam energije i predispozicije da širim svoje horizonte. Već sada bi možda trebalo da sam mnogo opredeljeniji po pitanju nekih životnih stavova, ali čovek se uči dok je živ. Takođe, gledam dosta serija i filmova, iako je, doduše, to uglavnom holivudska kinematografija. Psihologiju studiram vanredno i sa fakultetom sam dosta usporio u poslednje vreme, jer želim da fudbalu dam sve što mogu, a svo preostalo vreme tokom dana pokušavam da se opustim i posvetim nekim manje formalnim stvarima, poput fotografije ili računara.

Prošle godine, na pojedinim utakmicama su ti navijači skandirali ime, što se dugo nije desilo nekom aktivnom igraču Vojvodine?

- Navijači koji su imali prilike da pročitaju neke moje ranije intervjue, znaju da pokušavam da budem skroman i priseban oko takvih stvari. Kada sam na terenu, trudim se da potpuno blokiram sve spoljne faktore, navijače, sudiju, koji je za mene spoljni faktor bez obzira na to što je na terenu… Međutim, bez obzira na sve, ipak čujem pesme navijača i čuo sam i kada su mi skandirali ime. Golove ne proslavljam, već u tim trenucima pokušavam da ostanem pribran, pošto koncentracija po pravilu pada i protivnik to može da iskoristi za postizanje pogotka. S druge strane, na takve stvari uvek otpozdravim navijačima i mahnem im, zato što mi zaista napune srce i mnogo se emocija probudi u meni, te sam im veoma zahvalan – poručio je Rockov.

POPULARNO