26.01.2018.

Eze: Počeo sam na teži način, ali stvari su sada potpuno drugačije za mene - Vojvodina je veliki tim


Fudbaleri Vojvodine nalaze se u turskom letovalištu Beleku, gde sprovode centralni deo priprema za novu polusezonu

U idealnim uslovima hotela “Titanic Deluxe Golf Belek”, crveno-beli naporno rade na uigravanju tima i usvajanju zahteva i zamisli šefa stručnog štaba Ilije Stolice. U odnosu na ekipu koja je nastupala u jesenjem delu prvenstva, tim je pojačan sa nekoliko novih igrača, a prvi među njima koji je stigao u “staru damu” ove zime jeste nigerijski napadač Eze Vinsent Okeuhi.

U ekipu Vojvodine, stigao je iz redova Metalca iz Gornjeg Milanovca i ističe da mu je vrlo drago što je postao član tima sa “Karađorđa”.

- Po onome što sam video do sada, Vojvodina je veliki tim. Čuo sam da je ovo treći najveći klub u Srbiji i za ovo vreme sam se uverio da je to zaista tako. Sve je vrlo profesionalno, a igrači su sjajni. Ja sam nov, ali svi pokušavaju da učine da se osećam kao deo tima. To je jako dobar osećaj i za sada je sve sjajno – kaže Vinsent u razgovoru za zvanični sajt FK Vojvodina.

S obzirom na to da si igrao u Turskoj, da li si i ranije bio u Beleku i kako si zadovoljan uslovima za rad na ovim pripremama?

- U Turskoj sam počeo svoju profesionalnu karijeru, ali nikada nisam bio u Antaliji i Beleku. Naš hotel ovde je ogroman i govori sam za sebe. Uslovi za trening, oprema… Jednostavno, sve je savršeno.

Kako je počela i tekla tvoja fudbalska karijera?

- Potičem iz porodice sa sedmoro dece. Imam dve sestre i četvoricu braće, a ja sam najmlađi i ujedno jedini koji se bavi sportom. Kao i svi drugi afrički fudbaleri, fudbal sam najpre igrao na ulici, bos… Bilo je veoma teško, ne kao što imam priliku da vidim u Evropi. Počeo sam na teži način, ali stvari su sada potpuno drugačije za mene. Sa treninzima sam najpre počeo u akademiji Kolins Edvins u Lagosu, u Nigeriji, odakle sam se 2012. preselio u Tursku, kada sam potpisao svoj prvi profesionalni ugovor. Bio sam pet meseci u timu Kartalspor iz Istanbula, koji se takmičio u drugoj ligi i nažalost, te sezone je ispao u treću, nakon čega sam otišao na Kipar i potpisao za Apolon iz Limasola. To je veliki tim, igrao je u Ligi Evrope i bila je velika konkurencija, a ja sam bio mlad, imao sam svega 20-21 godinu. Pošto nisam igrao mnogo, tražio sam od trenera da me pošalje na pozajmicu, pa sam bio prosleđen u ekipu Nea Salamina iz Larnake. Tamo sam imao dobru polusezonu, pa me je Apolon vratio. U narednoj sezoni, bilo je teško, ali generalno sam ipak igrao solidno, iako nisam postigao mnogo golova. Usledio je prelazak u Omoniju, koja je jedan od najvećih klubova na Kipru i takođe učesnik Lige Evrope. Sezona koju sam proveo tamo mi takođe nije bila briljantna, ali odigrao sam nekoliko utakmica, onoliko koliko sam mogao.

Kakav je fudbal u Nigeriji?

- Kad čujete ime Nigerija, znate da je to fudbalska nacija, zbog svega što je naš nacionalni tim uradio u prošlosti, a i zbog onoga što čini u sadašnjosti. Fudbal u Nigeriji je mnogo zasnovan na fizičkoj snazi. Tamo je veoma vruće i vremenski uslovi nisu baš za fudbal, ali ukoliko možete to da izdržite, onda vam je lakše kad dođete u Evropu. Što se tiče uslova, nisu kao ovde. Zarade igrača nisu kao u evropskim klubovima, ali njihov kvalitet je ipak zadovoljavajući. Nigerijska liga je jedna od tri najjače lige u Africi i mnogo fudbalera iz tog prvenstva dobija priliku da zaigra za nacionalni tim, za šta mislim da je dobro.

U martu, Srbija i Nigerija će odigrati prijateljsku utakmicu u Londonu. Kakva su tvoja očekivanja?

- Iskreno, tek sada saznajem da će se taj meč odigrati. Trenutno živim u Srbiji i igram za srpski klub, ali moja krv je nigerijska i definitivno podržavam svoju zemlju. Nadam se da će biti dobra utakmica i da će Nigerija pobediti (smeh).

Prošle polusezone, nastupao si za Metalac iz Gornjeg Milanovca. Otkud to da si došao u Srbiju?

- Kada sam napustio Omoniju i otišao kući na odmor, imao sam problema da dobijem vizu i ponovo se vratim u Evropu. Kod kuće sam proveo oko godinu dana i za to vreme uopšte nisam igrao, a s obzirom na to da, kada neki klub želi da dovede igrača, uvek pogleda njegovu statistiku i učinak u poslednjem periodu, bilo je teško očekivati da će me tražiti neki klub iz prve lige, iako je bilo dosta kontakata i razgovora. Kada sam čuo da me želi Metalac, raspitao sam se i saznao da je reč o klubu koji je nedavno iz prve lige ispao u drugu i to mi se učinilo kao prilika da počnem iz početka. Tamo sam za četiri meseca odigrao 13 utakmica i postigao osam golova, čime sam zaslužio poziv kluba kao što je Vojvodina, što mi je i bio cilj.

Kakav je tvoj dosadašnji utisak o Srbiji i srpskom fudbalu?

- Znam da je Srbija bila deo nekadašnje Jugoslavije i mislim da su Srbi veliki narod. Što se tiče fudbala, u poređenju sa onim što sam imao priliku da iskusim na Kipru, gde ima dosta španskih, portugalskih i brazilskih igrača i gde se igra mnogo zasniva na tehnici i taktici, u Srbiji je takođe velika pažnja posvećena fizičkoj snazi i kondiciji. Igra se vrlo agresivno, ali je kvalitet fudbala dobar, tako da, po mom mišljenju, ako možeš da izdržiš u Srbiji, možeš da izdržiš svugde. Mislim da je liga kvalitetnija nego na Kipru.

Neposredno pre tvog dolaska u klub, Vojvodina je angažovala trenera Iliju Stolicu, koji važi za jednog od najperspektivnijih mladih trenera u Srbiji. Koliko ti je teško da usvojiš ono što on traži od igrača, uzimajući u obzir da prepreku može da ti predstavlja i nedovoljno poznavanje jezika?

- O treneru sam takođe čuo mnogo toga, a sada sam uvideo da je on, za mene, stvarno veliki trener. Igrao je fudbal, a tokom protekle dve nedelje, od njega sam zaista mnogo naučio. Nije jedan od onih trenera koji viču na igrače. Umesto toga, priđe ti i odnosi se prema tebi kao prema bratu. Jezička barijera mi ponekad predstavlja problem, ali nakon što kaže igračima ono što ima, on skoro uvek i meni to posebno objasni na engleskom. Osim toga, neke fudbalske termine, poput “leđa”, “sam” itd. već znam i na srpskom, jer kao što rekoh, u Srbiji sam već četiri meseca.

U nastavku sezone, Vojvodina ima ambiciju da izbori plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope i pokuša da osvoji Kup. Po tvom mišljenju, koliko je to realno i ostvarivo?

- To je naš zajednički cilj. Sudeći po posvećenosti igrača, našem timskom duhu i stručnosti trenerskog kadra, verujem da je taj cilj ostvariv i želim da budem optimista. Svako želi da igra u Evropi i na licima svojih saigrača takođe vidim glad za tim.

Navijači Vojvodine bili su vrlo uzbuđeni kada je klub ozvaničio tvoj dolazak. Imaš li poruku za njih?

- Čuo sam da Vojvodina ima sjajne navijače. Želeo bih da budu privrženi ovom timu, jer kad je tako, onda postaju naš 12. igrač. Nadam se da će dati svoju podršku igračima, jer znam da će igrači dati sve od sebe za klub – zaključio je Vinsent.

izvor, foto: fkvojvodina.rs

Novo pojačanje: Đorđe Pantelić potpisao profesionalni ugovor sa Vošom

POPULARNO