27.12.2017.

Nova godina - MORA bez petardi


Postoji prećutna socijalna podrška njihovom korišćenju: slično kao sa alkoholom

Svedoci smo da svake godine u vreme praznika bude povređenih pirotehničkim sredstvima, pre svega petardama. Zašto onda uopšte slavimo uz petarde?

Evo šta za Mondo kažu psiholozi Gorana Rakić Bajić i Jasna Amroš Vukelić iz Instituta za pozitivnu psihologiju.

"Kulturološki, mi 'bučno slavimo'. Na svadbama, krštenjima i proslavama punoletstva, pucanje je dugogodišnja tradicija. Razvojem pirotehnike ovaj običaj se proširio i na druge značajne događaje i praznike, ali istovremeno postao i opasan. Međutim, iako je poznato da petarde u ovom današnjem obliku mogu da dovedu do ozbiljnih povreda, eventualno čak i letalnih ishoda, postoji prećutna socijalna podrška njihovom korišćenju: slično kao sa alkoholom - poznato je da on štetan, da može da dovede do zavisnosti i značajne degradacije ličnosti, ali je veoma često i dalje jedno od prvih pitanja kada kod nekoga odete 'šta ćeš da popiješ?'".

Kazne pooštrene: Ko baci petardu - 100.000 dinara, za maloletnike plaćaju roditelji


Drugim rečima, mi, odrasli smo krivi što deca bacaju petarde. I zato smo mi, odrasli, krivi kada neko se neko dete povredi petardama.

"Sa jedne strane je socijalni obrazac ponašanja - kako odrasli slave, te mladi jednostavno učenjem po modelu primenjuju 'odrasli' obrazac ponašanja i u nastojanju da pripadaju svetu odraslih rade ono što odrasli rade kad slave", kažu psiholozi za Mondo.

Najveći problem su, čini se, tinejdžeri. Jer, mlađa deca najčešće ne bacaju petarde ili to rade isključivo u prisustvu roditelja. Sa druge strane, tinejdžeri su dovoljno "odrasli" da mogu sami da bacaju petarde, a opet su povrede pirotehnikom najčešće baš među njima. Zašto?

"Za adolescenciju je karakterističan i intenziviran optimizam i stav nepobedivosti i nedodirljivosti, pa je prisutno i razmišljanje po principu - neće ništa loše baš meni da se desi. Zatim, tu je i ispitivanje granica i težnja da se bude zanimljiv kroz neadekvatne postupke - kao što deca imaju običaj da zvone na sve dugmiće na interfonu pa pobegnu, tako za vreme novogodišnjih praznika umesto zvonjenja ubace petardu u zgradu. Na kraju, moglo bi se pretpostaviti da kod izvesnog procenta mladih koji upotrebljavaju petarde može biti prisutna i sklonost ka rizičnom ponašanju, kada je to samo jedno od rizičnih ponašanja koje mlada osoba upražnjava".

Šta možemo da uradimo da bi se sprečilo korišćenje pirotehničkih sredstava, a samim tim i povrede koje nastaju?

"Ono što doprinosi smanjenju upotrebe petardi, a samim tim i rizika od povreda je simultana edukacija mladih o efektima upotrebe i zakonska regulativa koja onemogućuje prodaju petardi maloletnicima".

Ne treba da zaboravimo ni to koliko se životinje plaše petardi - prema nekim procenama, 5.000 životinja godišnje umre od srčanog udara izazvanog praskom pirotehničkih sredstava. Da bi na to skrenuli pažnju, ljubitelji životinja su ove godine na Twitteru pokrenuli akciju - postavljaju fotografije svojih ljubimaca uz poruke poput: "Baci granulu, a ne petardu" ili "Baci kobasicu, a ne petardu".

Naučimo decu da može da se slavi bez petardi, da ne biste povredili sebe, a ni druge!!!

izvor: mondo.rs, agencije, foto: ilustracija

Kazne pooštrene: Ko baci petardu - 100.000 dinara, za maloletnike plaćaju roditelji