26.12.2017.

Dve milijarde evra za projekte u Vojvodini: Fruškogorski koridor, tunel, stanovi, transformacija dela pruge u "zelenu stazu"...


Sledeće godine kreće početak radova na tunelu Fruškogorskog koridora

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, održali su sednicu Radne grupe za praćenje realizacije velikih infrastrukturnih projekata koji se odvijaju na teritoriji AP Vojvodine.

Oni izrazili su zadovoljstvo što je zajednički rad, kroz ovu radnu grupu formiranu u februaru, doveo do značajnih pomaka u realizaciji najkrupnijih projekata u sektorima putnog, železničkog i vodnog saobraćaja, komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja i prostornog planiranja.

Mirović je naglasio da je veoma zadovoljan što po prvi put, u proteklih niz godina, Vlada Srbije, Pokrajinska vlada i lokalne samouprave na svim projektima nastupaju koordinisano, zajednički, definišu se prioriteti, bez obzira da li se radi o nacionalnim, velikim regionalnim ili lokalnim projektima. Otuda, prema njegovim rečima, iz meseca i u mesec može da se prati dinamika realizacije svih projekata, ali i da se pokreću novi projekti.

"Rekonstrukcija puta od Žablja do Zrenjanina je na samom kraju. Zajednički smo definisali početak postupka za izradu projektne dokumentacije za buduću brzu saobraćajnicu Novi Sad- Zrenjanin- Borča, takozvano "Vojvođansko P". Imamo jedan razvojni projekat koji će biti rađen po uzoru na pripremu projekta Fruškogorskog koridora, kako bi mogli da nađemo investitora. To je važno za Banat, kao manje razvijenu sredinu u Vojvodini i Srbiji, što će doprineti njegovom bržem razvoju", rekao je Mirović i dodao da se danas razgovaralo i o Fruškogorskom koridoru, novom projektu transformacije pruge Petrovaradin-Beočin u "zelenu stazu" za pešake i bicikliste.

Mihajlovićeva je, gostujući u Dnevniku Radio-televizije Vojvodine, rekla da je vrednost infrastrukturnih projekata koji se realizuju u Vojvodini gotovo dve milijarde evra, samo u oblasti železnice.

"Vrednost investicija u Srbiji je 16 milijardi evra, a taj novac biće utrošen na završetak Koridora 10, zatim Koridora 11, od Obrenovca do Preljine, što je 102 kilometra puta, koji ćemo sigurno imati do 2018. godine. Nakon toga ide početak radova na vrlo teškoj deonici Preljina - Požega, zatim nastavak radova na brzoj pruzi Beograd - Budimpešta, što je najveći projekat u Evropi, a njegova vrednost u Srbiji je preko dve milijarde evra. Sada se već radi na deonici od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada", rekla je ona i dodala da iduće godine kreće deonica od Novog Sada do Subotice.

Mihajlovićeva je rekla i da iduće godine kreće početak radova na tunelu Fruškogorskog koridora, kao i nastavak radova na rehabilitaciji pruge Beograd - Bar, ali i svih ostalih regionalnih pruga u Srbiji, jer su već napravljeni određeni projekti za taj posao.

"Danas u Srbiji postoji 21.000 gradilišta, što je 40 puta više nego tri godine ranije", istakla je ona.

Govoreći o Žeželjevom mostu, ona je rekla da je spajanje obala Žeželjevog mosta zajednički rad Grada Novog Sada, Pokrajinske vlade i Vlade Republike Srbije.

"U martu mesecu očekujemo železnički saobraćaj, a mesec-dva nakon toga i pristupne saobraćajnice. Žeželjev most je deonica Koridora 10, ali se nalazi unutar najvažnijeg globalnog projekta - "Jedan pojas, jedan put", što je za Srbiju od ogromnog značaja, jer nećemo samo da gradimo puteve, već i da modernizujemo kompletan železnički Koridor 10 i da postanemo nezaobilazan koridor u ovom delu Evrope", rekla je ona.

Za sve sekcije Fruškogorskog koridora je završena dokumentacija, kaže ministarka, a radovi na tunelu se očekuju u drugoj polovini naredne godine.

"Imamo potpisan memorandum sa jednom kineskom kompanijom, a postoji i zainteresovanost Mađarske", kaže ona..

Ministarka je posebno istakla da će se u narednih 3-5 godina graditi dva miliona kvadrata "jeftinih" stanova, u skladu sa svim evropskim standardima, a da iduće godine, do maja meseca, započinje izgradnju takvih stanova na teritoriji Novog sada.

Na današnjoj sednici bilo je reči i o projektima prekogranične saradnje sa Mađarskom i Rumunijom, kao i projektima u oblastima vodosnabdevanja, gde su iz programa sa nemačkom razvojnom bankom KfW već završene fabrike vode u Somboru i Vršcu i ugovoreni novi projekti koji će rešiti pitanje vodosnabdevanja u Kikindi i Vrbasu, kao i fabrike vode u Novom Bečeju.

izvor: Tanjug, agencije, foto: NSinfo