20.11.2017.

U Vojvodini živi 1.000 divljih mačaka


Evropska divlja mačka je našla svoje stanište i kod nas, te se može videti u priobalnim šumama velikih reka, Fruškoj gori, Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari

Procenjeno je da u Vojvodini živi oko hiljadu jedinki, a zanimljivo je da se polovina nalazi u Sremu.

Divlje mačke ili felis silvestris vode samački i noćni život kada love, a nekada produže i do zore, ako je noć obećavajuća. One nemaju stalno boravište, vole šume sa proplancima i u gusto šumovitim predelima, mada mogu i da opstanu i u močvarnim predelima.

Divlja mačka je ishranu prilagodila uslovima svoga staništa i isključivi je mesožder. Hrani se mesom raznih manjih životinja i ptica, te jajima. Hrani se malim glodarima, miševima, ali i kunićima i zečevima, pa čak i pticama i omanjim srnama. Mogu pojesti i ptice, insekte i male vodozemce.

Ove mačke mogu da dožive čak 15 , a obično žive od 10 do 12 godina. Najveća opasnost divljima mačkama je mešanje sa domaćim mačkama, gubitak staništa, kao i mogućnost da budu ulovljene kako bi se ljudi snabdeli njihovim dragocenim krznom.

Zbog različitih sastava nekih kostiju u ždrelu, divlje mačke uopšte ne mogu da predu. One mogu da pozdrave zvukom koji podseća na gunđanje i koji se proizvodi jednosmernim izdisanjem vazduha. Ne mogu da proizvedu dvosmerni izdisaj predenja – zvuk koji je neprestan i koji se izvodi ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha. Izdisajno-udisajni ritam mačjeg predenja, mačka može proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i to može neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U tom su pogledu male mačke naprednije pred svojim divljim rođacima, ali velike mačke to nadoknađuju jednom sposobnošću koju male mačke ne poseduju: one mogu da riču, prenosi Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: ilustracija