20.11.2017.

"Stariji od 40 godina bi trebalo da rade tri dana nedeljno"


Nedavna studija otkrila je da ljudi stariji od 40 godina rade najbolje kada rade samo tri dana u nedelji

Istraživači su zaključili da se kognitivna delotvornost sredovečnih ljudi poboljšala kada su radili do 25 sati nedeljno. S druge strane, performanse su se smanjile kada je u nedelji prošlo više od 25 sati rada, zbog uticaja umora i stresa.

Ova studija (koja je objavljena u Melbourne Institute Worker Paper) uključivala je niz kognitivnih testova. Uključivala je 3.000 muškaraca i 3.500 žena iz Australije, čije su radne navike analizirane. Testirana je sposobnost učesnika da glasno pročita reči i recituje spisak brojeva. Merila se njihova sposobnost pamćenja, sposobnost razmišljanja koja je uključivala izvršno razmišljanje, apstraktno razmišljanje i memoriju.

Zaključeno je da oni koji rade 25 sati nedeljno najbolje izvode, dok su rezultati onih koji rade 55 sati bili lošiji čak i od nezaposlenih učesnika.

"Mnoge zemlje će povisiti starosnu granicu u kojoj ljudi mogu da podnesu zahtev za penziju. To znači da sve više ljudi nastavlja da radi u kasnijim fazama svog života", ističe profesor Kolin Mekenzi sa Univerziteta Keijo, jedan od tri autora studije.

Stepen intelektualne stimulacije može da zavisi od radnog vremena. Rad može biti mač sa dve oštrice, jer može da stimuliše aktivnost mozga, ali istovetnoo dugo radno vreme može da uzrokuje umor i stres, što može da ošteti kognitivne funkcije.

Istakli smo da su razlike u radnom vremenu važne za održavanje funkcionisanja kognitivnih funkcija kod sredovečnih i starijih odraslih osoba. To znači da bi, u srednjem i starijem dobu, radni deo vremena mogao da bude delotvoran u održavanju kognitivne sposobnosti.

Razlog zbog kojeg je rad više od 30 sati nedeljno štetan za mozak, dok je manje sati rada dobro, još uvek nije jasan. Mekenzi opisuje rad kao mač sa dve oštrice.

"Dok posao može da stimuliše aktivnost mozga, dugo radno vreme može uzrokovati umor i stres, što može oštetiti kognitivne funkcije. Rad s punim radnim vremenom (40 sati) još uvek je bolji u smislu održavanja kognitivnog funkcionisanja, ali ne povećava pozitivne učinke rada”, napominje.

Važno je napomenuti da će se rezultati verovatno razlikovati od države do države, i zavisno od godišnjih odmora. Vrlo je teško kontrolisati sve faktore koji doprinose konačnim rezultatima takve studije (uključujući i odabir oko radnog vremena i vrste rada), ali svakako je puno radno vreme do starosti od 67 godina - neprivlačno.

Vlade bi trebalo da uzmu u obzir ove podatke, kako bi razmislile i o godini odlaska u penziju, piše Atma.

izvor: N1, agencije, foto: aireowrt/freedigitalphotos.net