18.11.2017.

Stadion Vojvodine kroz istoriju - Izgrađen za samo dva meseca, renoviran, sređivan, rušen, dograđivan...


Stadion "Karađorđe" u Novom Sadu, poznatiji kao stadion FK "Vojvodine", izgrađen je za samo dva meseca davne 1924. godine

Nakon toga je renoviran i sređivan, rušen i dograđivan, ali je oduvek na posebnom mestu u srcima Novosađana. Malo je onih koji nisu bili na njemu kao gledaoci ili kao sportisti ali je, takođe, malo i onih koji znaju kako je uopšte i došlo do njegove gradnje.

Generacije naših sugrađana doživljavaju stadion „Vojvodine", kao nezaobilaznu, mada ne i luksuznu ili reprezentativnu atrakciju. Stadion se odnedavno, a nakon 70 godina, ponovo zove „Karađorđe". Odrastali smo pored njega, opsedali ga kada je „Vojvodina" igrala i dobro i loše, a mnogi su na njemu proveli svoj sportski život.

Za početak gradnje stadiona zaslužni su prijateljstvo i saradnja predratnih Srba i Jevreja okupljenih oko klubova „Vojvodina" i „Juda Makabi", koji je do Drugog svetskog rata postojao u Novom Sadu.

Kada su bili suočeni sa problemom nedostatka terena, udružili su snage, pa su Srbi obezbedili zemljište, a Jevreji novac za gradnju, te su za nekoliko meseci podigli stadion kojim se i danas dičimo kao obeležjem grada. Ugovor o saradnji je potpisan 7. maja 1924. godine, a već na Vidovdan je taj sportski objekat i svečano je otvoren.

"Nakon Prvog svetskog rata klubovi u Novom Sadu su formirani na osnovu ideje nacionalne zajednice, tako da su Mađari i Nemci imali svoja dva kluba, Srpski klub je bila „Vojvodina", a Jevrejska zajednica je 1920. godine formirala svoj SK „Juda Makabi" po čuvenom junaku koji se borio za slobodu jevrejskog naroda", objašnjava Petar Đurđev, direktor Arhiva grada Novog Sada.

"U vremenu kad je trebalo rešiti pitanje sportskog terena, igralište novosadskog „Telovežbačkog kluba", koje je bilo dom mnogih sportskih klubova, je porušeno, pa je tražen novi teren. Na bivšem biciklističkom velodromu, koji je izgrađen 1896. godine, sportske događaje je priređivao novosadski Atletski klub još od 1911. godine. Međutim, oni su napustili ovo igralište, te je stoga uprava „Vojvodine" u proleće 1924. godine otpočela akciju za preuzimanje, opremanje i sređivanje tog igrališta", priča Đurđev.

"Velika pomoć je stigla od Dake Popovića, čuvenog inženjera i budućeg bana Dunavske banovine. Potom su se priključili novosadski Jevreji kroz SK „Juda Makabi", a u dogovoru dve uprave je odlučeno da se stadionu da ime po Karađorđu", kaže Đurđev za RTV.

"Nažalost „Juda Makabi" nije preživeo strahote Drugog svetskog rata. Odlukom okupatorske vlasti iz maja 1941. godine „Vojvodini" i „Judi Makabiju" je zabranjen rad, a zbog strašnih civilnih žrtava koje je preživela Jevrejska opština klub više nije zaživeo", priča Đurđev.

"Vojvodina" i „Juda Makabi" su u prošlosti zajedno živeli, družili se i uvažavali, ali ih je rat u tome prekinuo. Nastavka nije bilo. Jevreji su u Novom Sadu proganjani, ali njihovi potomci čuvaju uspomenu na ovaj istorijski sportski događaj. Jedan od njih je i predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu, Goran Levi.

"U Novom Sadu je u to vreme živelo oko 4.500 Jevreja, koji su se bavili sportom i trenirali tamo gde su za to imali uslove. Sa „Vojvodinom" su organizovali prijateljske utakmice, susrete i druženja, a plod tog druženja je upravo stadion „Karađorđe", gde su i dalje nastavili da se bave sportom, igraju fudbal, odigravaju prijateljske, a kasnije i prvenstvene utakmice", kaže Goran Levi za RTV.

"Svoje druženje i zajednički interes su pretvorili u cilj, koji su ostvarili, a mi danas imamo stadion koji nosi ime koje su oni dali. To je jedna lepa priča jer je postojalo zajedništvo, bez obzira na veru ili naciju, te su zajedničkim snagama ostvarili ono što su zamislili", kaže Levi.

Novi Sad je, uz retke negativne izuzetke i periode, uvek bio grad ljubavi, tolerancije i zajedničkog života različitih nacija i veroispovesti. Zajednički im je bilo sve ono što je novosadski, a jedan od materijalnih simbola je upravo stadion „Karađorđe".

izvor: rtv.rs, agencije, foto: arhiva