19.11.2017.

Nekada svet za sebe: Iz peska izrastao Liman - do Štranda saobraćao mali električni voz "trčika"


Gradska četvrt u jugoistočnom delu grada, koju danas čine Liman 1, 2, 3, 4

i tzv. Depresija – privremeno radničko naselje, nastala je na mestu gde se Dunav povremeno izlivao i taložio velike naslage peska i mulja, stvarajući bare i sprudove.

Budući da je bila na sedamdesetak metara nižoj nadmorskoj visini od ostalih delova grada, tek je nasipanjem peska od 1945. i dubokim postavljanjem šipova radi stabilnosti objekata, deceniju kasnije, omogućena izgradnja jednog od najpoželjnijih mesta za stanovanje u Novom Sadu. I sada je ovaj deo grada prepoznatljiv po najlepšoj plaži na Dunavu - Štrandu, Univerzitetu, Limanskom parku, Kinskoj četvrti...

Sredinom prošlog veka, Mali Liman obuhvatao je deo sadašnjeg centra i nalazio se između desne strane Bulevara Mihajla Pupina i nekadašnje pruge, dok se Veliki prostirao od obale Dunava do vijadukta Železničke stanice sa deset koloseka i parnim lokomotivama, smeštene na parceli današnje Limanske pijace. Kako je prugom na dolmi bio odvojen od grada, sve do izmeštanja stanice i fabrika, te izgradnje Spensa, bio je svet za sebe. Čim biste prošli vijadukt, koji je presecao teren fabrike „Novkabel”, sa desne strane ukazali bi vam se igralište „Novosadskog atletskog kluba”, park, bunar, koji i danas postoji kao česma pored Spensa, i baraka u kojoj je bio Kulturni centar Novog Sada. Sa druge strane nalazila se fabrika DTM, gde se trenutno gradi Tehnički fakultet, i prva desetospratnica. Odatle su počinjale dvospratne vile koje su nastale nakon što su činovnicima između dva svetska rata podeljene parcele.

Atraktivnom ulicom koju je krasio drvored starih topola nekada je leti saobraćao mali električni voz „trčika”, otvoreni tip tramvaja koji se kretao po uskotračnoj pruzi. Trasa je bila relativno kratka (1.430 metara): protezala se od trafike „Bristol”, kasnije „Sidra”, a sada marketa „Aroma” u Železničkoj ulici, zatim Sremskom, ispod pruge, pa duž kanala u Fruškogorskoj ulici do Štranda, koji je do 1912. bio pojilo, peskovite i razuđene obale.

„Udruženje za ulepšavanje Limana, koje su osnovali vlasnici kuća, stalno je upućivalo pritužbe na „trčiku”, budući da je bio prebrz za tadašnje prilike, a 1937. njegov opstanak je čak doveden u pitanje“, kaže za Dnevnik Agneš Ozer iz Muzeja grada Novog Sada.

Pročitajte više>> izvor: dnevnik.rs, foto: Stare fotografije Novog Sada

Evo kako će izgledati novi kružni tok sa fontanom kod Spensa (VIDEO)