15.10.2017.

U Švedskoj fali na hiljade kvalifikovanih radnika


Naša građevinska industrija zbog toga uživa veliki ugled i poštovanje

Vrtoglavi privredni rast u Švedskoj suočava se s već poznatim problemom: manjkom kvalifikovane radne snage. Naime, čak i nakon priliva migranata u protekle tri godine, koji su povećali populaciju te skandinavske zemlje na više od 10 miliona, poslodavci sve teže i teže pronalaze radnike.

Broj slobodnih radnih mesta najveći je od 2000. godine: u avgustu je narastao na 78.000, što je za 9 posto više u poređenju s godinom ranije i čak 41 posto više nego pre dve godine.

Savez švedskih poduzetnika koji predstavlja 60.000 kompanija tvrdi kako bi manjak radnika mogao da ugrozi rizik ekonomskog rasta. Istraživanje provedeno u junu pokazalo je kako je više od 75 posto kompanija koje traže radnike imale problema s njihovim pronalaženjem, piše Jutarnji list.

- Nedostatak radnika trenutno je vrlo veliki i u mnogim je područjima postao akutan - ističe za "Bloomberg" Torbjorn Haldin, ekonomista tog udruženja.

Manjak radne snage muči 12 do 15 sektora, a najgora situacija je u građevini i obrazovnom sistemu.

Vlada procenjuje da će ekonomski rast u ovoj godini iznositi tri posto, već treću godinu zaredom, a naredne godine će usporiti na 2,5 posto.

Centralna banka "Riksbank" takođe tvrdi kako je pronalaženje radnika s odgovarajućim veštinama problem za ekonomiju ističući kako je nezaposlenost na približno jednakim nivoiam kao i pre finansijske krize 2008. godine, ali kako se broj otvorenih radnih mesta u tom periodu udvostručio.

U Švedskoj je trenutno bez posla 300.000 ljudi, a stopa nezaposlenosti među osobama rođenim u Švedskoj iznosi 3,9 posto, što je najmanje od 2008. godine, dok među strancima iznosi 22 posto, ističe Zavod za zapošljavanje.


Srbi imaju zlatne ruke

Neimari iz Srbije su se u svom poslu dokazali širom planete. Izgradili su na desetine velikih industrijskih objekata, hidro i termo elektrana, mostova, puteva, stadiona..

Naša građevinska industrija zbog toga uživa veliki ugled i poštovanje, bilo da su u pitanju proizvodi ili pak naši inženjeri i radnici, inostrana tržišta su jako zainteresovana za ono što nudimo. Srpski građevinci oko 300 miliona dolara godišnje zarađuju u inostranstvu poslednjih godina.


Vozači GSP i lekari beže u inostranstvo

Beogradu nedostaje na stotine vozača autobusa, a situacija je postala toliko alarmantna da svako ko ima dozvolu D kategorije može da računa na siguran posao.

- Samo iz GSP-a u poslednje vreme otišlo je oko 150 vozača - izjavio je za RTS direktor ovog preduzeća Željko Milković.

Deo vozača u GSP prešao je iz redova privatnih prevoznika pa je i kod njih nastao problem manjka zaposlenih. Kako saznajemo od prevoznika, vozači im odlaze u GSP jer imaju nešto bolje uslove rada, ali i referencu za odlazak u neku inostranu firmu. U Hrvatskoj vozači autobusa zarađuju i više od 800 evra, već u Sloveniji ta brojka je duplo veća, a u nekim evropskim zemljama i preko 2.500 evra. S druge strane, rad na gradskim linijama je najteži.

Takoiđe, našu zemlju godišnje napusti oko 400 lekara zbog rada u inostranstvu, a situaciju dodatno otežava i to što je prosečna starosna dob specijalista čak 55 godina.

Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu. Otprilike polovina njih odlazi u gastarbajtere, a polovina sertifikate traži kako bi privremeno radila u inostranstvu, do mesec ili dva, u okviru raznih studijskih programa i prakse.

izvor: Bloomberg, Jutarnji list, Blic, RTS, agencije, foto: ilustracija

Nedostaje na stotine vozača autobusa - Masovno napuštaju Novi Sad i Beograd