04.10.2017.

Sve više malih pivara - hmelj se gaji samo na jednom mestu u Vojvodini


U zlatno doba, hmelj se u Vojvodini gajio na hiljadama hektara

Svaki stanovnik Srbije u proseku popije po 60 litara piva godišnje, a osnovni pivski sastojak gaji se na samo jednom mestu u zemlji.

U zlatno doba, hmelj se u Vojvodini gajio na hiljadama hektara, da bi 2011. godine proizvodnja te sirovine potpuno prestala. Razlozi su sankcije i privatizacija pivara. Ipak, pre nekoliko godina ponovo su zasađene prve stabljike hmelja u Bačkom Petrovcu. Ovde se gaje četiri američke i tri domaće sorte, od kojih je jedna autohtona. Tako je od pre tri godine, kada Rastislav Struhar obnavlja proizvodnju.

"Glavni razlog je bio taj što su se pojavile male, koje sada zovemo kraft pivare, koje čak i više od deset puta koriste hmelj u svojoj proizvodnji nego što ga koriste industrijske pivare", objašnjava za RTS Rastislav Struhar iz a. d. "Petrovec".

Jedna beogradska stalni je kupac već godinu dana.

"Naravno da bih više da koristimo što više domaćeg hmelja. Neke stvari ne možemo da postignemo samo sa domaćim, ali, takođe, mnogo bismo mogli da postignemo koristeći i jedan i drugi u različitim kombinacijama", kaže Uroš Zakalanović iz pivare "KAŠ" i dodaje da se domaći definitivno više isplati.

Domaći hmelj, međutim, zakopao je strani kapital. Čak i proizvođači koji su odoleli sankcijama devedesetih, nisu uspeli da se odrupru privatizacijama posle dvehiljaditih jer kupce pivara država nije obavezala da koriste domaću sirovinu.

"To nije primereno zemlji koja se okrenula tržišnoj ekonomiji, kao što smo mi, i to je jedna mera koja je davno napuštena. Svi proizvođači, prerađivači se rukovode svojom poslovnom politikom na kraju i cenama", objašnjava Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede.

Novu šansu jedini hmeljar vidi u registru novih sorti i smanjenju akciza malim pivarima.

"Ako smanji ili u potpunosti ukine akcize onima koji kupuju domaći hmelj, država može da naplati preko proizvođača hmelja, radnika, zapošljavanja novih radnika", ističe Rastislav Struhar.

A, ponude države, za sada, su subvencije.

"Podsticaj za podizanje proizvodnih zasada hmelja iznosi tri miliona dinara po podnosiocu zahteva", navodi Milan Ćuprić i dodaje da interesa, nažalost, nema. I takva je sitacija uprkos tome što je hmelj čak 20 puta profitabilniji od kukuruza, pšenice ili soje. Zato ga je, samo prošle godine u zemlju uvezeno oko 52 tone, u vrednosti od pola miliona evra.

izvor: RTS, agencije, foto: franky242/freedigitalphotos.net