04.09.2017.

Na periferiji divlje svinje i lisice - Laste u Novom Sadu skoro nestale, vrapci se sele na selo


Širom Evrope zabeležen je drastičan pad broja vrabaca pa je tako i kod nas situacija nezadovoljavajuća

Modernizacija i razvijanje gradova su prirodni procesi, međutim, oni, zajedno sa delovanjem stanovništva, utiču i na životinjski svet.

Prema rečima ornitologa iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marka Tucakova, infrastruktura i otpad, koji se stvaraju urbanizacijom predstavljaju jedan od pozitivnih uticaja naših svakodnevnih navika.

– Nekoliko vrsta iz „divlje prirode” se proširilo i redovno se zadržava u gradovima, pa čak tu i živi i razmnožava se baš zahvaljujući tim novim šansama – kaže Tucakov za Dnevnik. – Na periferiji, oko kontejnera i smetlišta, nisu retke divlje svinje i lisice, a u podrumima i na tavanima, u hangarima i proizvodnim postojenjima, nađu se kune belice. Visoki betonski neboderi su zamena pojedinim vrstama ptica, kao što je na primer vetruška, za planinske litice pa na njima prave gnezda i odgajaju mladunce. Slično se ponašaju i neke ptice pevačice, kao što je crna crvenrepka. Apsurdno je da neke vrste u gradu pronalaze daleko mirnija mesta za sebe, zimi toplija nego na vetrometini otvorenog prostora, a leti sasvim dovoljna za gnežđenje. Uopšte, upravljanje gradskim zelenilom veoma je bitno za privlačenje divljih vrsta u našu sredinu.

Ipak, kako kaže sagovornik Dnevnika, gradske sredine nemilosrdne su pozornice života ljudi i sve što se u ljudske interese ne uklapa, mora da se skloni iz grada. U Novom Sadu je ostalo samo oko 1.700 parova gradskih lasta, a nekada brojne kolonije načičkane ispod streha su nestale. Istraživanja ornitologa pokazuju da u gradu ima više od 6.000 napuštenih i srušenih gnezda te vrste ptice, a nažalost, u gradu je premalo blata koje laste trebaju za popravku svojih gnezda, posebno u ovako sušnim godinama.

Širom Evrope zabeležen je drastičan pad broja vrabaca pa je tako i kod nas situacija nezadovoljavajuća.

– U Vojvodini su najčešće dve vrste vrabaca: poljski i pokućar – napominje Tucakov. – Zlatno doba vrabaca bilo je u periodu kada proizvodnja hrane nije bila industrijalizovana kao danas, jer su tada obe vrste mogle da pronađu mnogo više mogućnosti za ishranu. Iako su vrapci prilagodljive ptice, ipak im treba dovoljno otvorenih travnatih prostora da bi našli proteinsku hranu – insekte – jer samo na taj način hrane svoje mlade. Pošto u gradovima srećemo sve manje vegetacije, to je potencijalni razlog zašto se broj vrabaca ne može brzo povećati, recimo, samo postavljanjem kućica za gnežđenje. Vrapci dobro znaju da nađu mesto za gnezdo, i tu nisu izbirljivi. Ono što im nedostaje je hrana.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: NSinfo