22.08.2017.

U Kineskoj četvrti 71% objekata nije bezbedno - 62% neiskorišćeno


Analiza trenutnog stanja objekata i zakupaca u okviru nekadašnjeg industrijskog kompleksa „Petar Drapšin“
Novosađanima poznatiji kao tzv. Kineska četvrt, bila je jedan od preduslova za mogućnost razvoja kvalitetnog dijaloga, koji treba da rezultira jasnim smernicama u dalјoj revitalizaciji i razvoju ovog prostora.

Na osnovu javnog poziva, Grad Novi Sad je angažovao tim nezavisnih eksperata koji je izvršio detalјnu analizu trenutnog stanja infrastrukture - veštačenje objekata u tzv. Kineskoj četvrti. Upozoravajući podaci su ukazali da 71% objekata nije bezbedno. Od ostalih objekata, samo četiri objekta su u relativno dobrom stanju, dok je šest ocenjeno da su u dobrom stanju, a četiri objekta iz katastarskih knjiga uopšte ne postoje na ovoj parceli.


Kako bi se stekla potpuna slika o trenutnoj situaciji u tzv. Kineskoj četvrti, Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove dostavila je podatke o trenutnim zakupcima. Na osnovu toga, Radna grupa za kapitalne infrastrukturne projekte u okviru realizacije projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ tokom jula i avgusta u prostorijama Studentskog kulturnog centra „Fabrika“ obavila je razgovore sa zakupcima u cilјu stvaranja jasne slike o potrebama i poslovima koje obavlјaju.

Od ukupne površine u nekadašnjem industrijskom kompleksu „Petar Drapšin“, 62% je prostorno neiskorišćeno ili se u objektima ne odvija nikakva delatnost. Od ukupnog broja objekata 21,3% su prazni, 23,14% su magacini, a 8,3% predstavlјaju objekti koji se bespravno koriste ili je klјuč u sudu.


Kada je reč o objektima u kojima se odvija određena proizvodna ili uslužna delatnost, dominiraju majstorske radionice (29,6%), objekti vezani za sportske delatnosti (3,7%) i ugostitelјski objekti (2,8%). Od ukupno 32 majstorske radionice, čak 62,5% čine uslužni zanati, ali ni u jednoj od njih se ne odvijaju stari zanati, umetnički zanati i domaća radinost.

Kulturnom stvaralaštvu pripada samo 9,2%. Nјega čine: četiri institucije kulture, svega tri slikarska atelјea, tri muzička atelјea, jedno pozorište i dva objekta za organizovanje kulturnih i umetničkih dešavanja. Zanimlјiv je i podatak da se samo jedna žena vodi kao zakupac na ovom prostoru, dok su svi ostali zakupci muškarci.