27.07.2017.

Stvoreni svi uslovi za usvajanje zakona - koji bi omogućio otvaranje 100.000 novih radnih mesta


Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama u Srbiji omogućilo bi u periodu od četiri godine plasiranje 870 miliona evra mikrokredita u privredu

To bi omogućilo otvaranje 100.000 novih radnih mesta. To su rezultati studije "Procena uticaja uvođenja nedepozitnih nebankarskih institucija na tržište Srbije", koja je predstavljena na konferenciji u Beogradu organizovanoj u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Za usvajanje tog zakona stvoreni su svi uslovi, što će, kako je zaključeno na skupu, doprineti bržem razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), a samim tim i bržem ekonomskom razvoju zemlje.

"U Srbiji je situacija dosta specifična kada je reč o nebankarskim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća, i tu je izbor dosta skučen", ukazala je direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, Dragana Stanojević.

Najveći procenat privrednika u Srbiji (87 odsto) se, kako je istakla, finansira isključivo iz sopstvenih, internih izvora, dok čak 68 odsto ispitanika uopšte ne koristi pozajmice, prema rezultatima ankete USAID BEP, u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća u periodu od 2012. do 2016. godine.

"Poslovanje finansijskih institucija koje nisu banke nije dozvoljeno, zbog čega je potrebno da se to reguliše zakonom i da se prošire izvori finansiranja za mala i srednja preduzeća, jer je znatno veća mogućnost da dodju do sredstava kada postoje adekvatni finansijski uslovi", ocenila je Stanojevićeva.

Glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić je ocenila da je sada pravi trenutak za donošenje zakona o mikrofinansiranju, jer su ispunjena tri važna uslova: makroekonomske prilike su povoljne, Godina preduzetništva 2016. je mnoge ohrabrila da pokrenu svoj biznis, a regionalno povezivanje postaje sve jače.

"Početnicima u biznisu je veoma važno da imaju dobre izvore finansiranja, a Zakon o mikrofinansiranju bi omogućio lakši dolazak do novca. Ako bi postojali dostupniji izvori finansiranja, onda bi i vodjenje biznisa bilo mnogo lakše", ističe Nikolićeva.

Najveći broj MMSP u Srbiji je iz oblasti trgovine, proizvodnje prehrambene robe, raznih vrsta usluga i prerađivačke industrije, što su sve delatnosti, kojima je, prema njenim rečima, potreban brz novac.

Ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Sandra Rodić je ukazala da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka, koje predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora kod nas, dok u isto vreme ova stopa u zemljama EU ne prelazi 75 procenata.

Bankarski sektor, kako dodaje, gotovo da ne prepoznaje čitav niz preduzeća - startapove, mikro i mala preduzeća - kao potencijalne klijente, jer su te kompanije za banke previše rizične i suviše male.

Prema njenim rečima, našoj privredi nisu dostupni instrumenti kao što su tržište korporativnih obveznica, preduzetnički (venture) kapital, kreditne unije, crowd-funding i mikrokreditiranje.

MMSP u Srbiji već čine 99,5 odsto svih naših kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno manje u odnosu na zemlje regiona, poput Madjarske, Hrvatske i Češke, gde ova preduzeća stvaraju izmedju 50 i 60 odsto BDP-a, čime znatno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

izvor: Tanjug, agencije, foto: ilustracija, patrisyu/freedigitalphotos.net