23.07.2017.

Bempah: Spreman sam da radim još napornije kako bih pomogao i Vojvodini i samom sebi


Teško, ali baš slatko, fudbaleri Vojvodine izborili su pobedu na superligaškoj premijeri, u duelu sa Čukaričkim (1:0 VIDEO)

Sva tri boda učenici trenera Nenada Vanića stigli su golom Džozefa Ovusua Bempaha, mladića iz Gane, koji je mrežu golmana Beograđana Kirovskog „pocepao“ bukvalno par sekundi pre poslednjeg zvižduka arbitra Jovanovića.

"Želeo sam da, ukoliko mi trener pruži šansu, iskoristim svaki sekund na terenu – počeo je za Dnevnik priču popularni Joja, kako su ga saigrači prozvali. – Uopšteno, mislim da nije toliko važno u kolikom periodu igrate, koliko je bitno da date sve od sebe kako biste priliku iskoristili. Dobio sam, eto, tih nekoliko minuta i postigao odlučujući gol... Bio sam jako srećan, jer sam video koliko je taj gol, koliko je ta naša pobeda, bila važna i za klub i za sve one koji nas podržavaju. Bitno je i to što je gol bio plod jedinstvenog napora čitave naše ekipe i zato je dočekan s toliko radosti, koju je sigurno povećala i činjenica da smo ga postigli pred sam kraj susreta".

Već nekoliko meseci ste u Novom Sadu, ali do sada ste priliku da zaigrate dobijali na kašičicu?

"Došao sam ovamo sa željom da pružim sve od sebe, da se izborim radom i ponašanjem za priliku, verujući da će mi se to isplatiti. Zato ulažem maksimum na svakom treningu, ne kalkulišem ni jedan jedini sekund, znajući da će to da mi donese samo dobro. U petak uveče mi se jedan deo svega uloženog vratio na najlepši način, ali sam svestan, baš kao i moji saigrači, da nikako ne smemo da se zadovoljavamo učinjenim. Pobeda jeste lepa, izazvala je puno emocija, ali moramo što pre da je zaboravimo i okrenemo se onom što nam sledi. Pred nama je dug put kroz prvenstvo i zbog toga je važno da ostanemo fokusirani, da radimo još jače i izborimo se za ciljeve koje smo sebi postavili. Koliko će ko vremena na terenu provoditi, najmanje je važno kada ekipa ostvaruje ambicije, kako pojedinaca, tako i kluba".

Po načinu na koji ste utrčali na teren videlo se da ste puni energije i samopouzdanja i sticao se utisak da tačno znato šta i kako treba da uradite?

"Prilikom zagrevanja „čitao“ sam igru rivala i primetio da su njegovi odbrambeni igrači sve umorniji. Znao sam da moram svojim ulaskom na neki način da poguram tim i drago mi je ukoliko je to i na tribinama moglo da se primeti. Kada je Marko (Vukasović, op.A.P.) uputio dubinsku loptu ka Stefanu (Mihajlović), znao sam da treba da požurim u šesnaesterac, jer sam osetio da će se lopta odbiti. Ona je pala jednom, nisam je prihvatio, ali posle njenog drugog kontakta s podlogom, bio sam spreman, grudima sam je umirio i onda je prosledio u mrežu. Potvrdilo se pravilo kojeg se u životu pridržavam, a ono se odnosi na to da nikada ne treba odustajati, predavati se, već treba ostati istrajan u nastojanju da svoju želju realizuješ. Da li će se to dogoditi na početku utakmice, ili, kao ovoga puta, na samom kraju – manje je važno. Pobeda nam je donela novu dozu samopouzdanja, a ja sam presrećan što sam tome doprineo".

Od odluke da iz Afrike dođete u Evropu, morali ste da otvarate mnoga vrata. Međutim, vidi se da vam taj napor nije pretežak, odnosno da barijere, jedna za drugom, padaju pred vama?

"Ovo je i dalje tek samo početak. Idem uvek korak po korak i ne srljam boreći se za vreme koje ću dobiti na terenu. Znam da moram da ubedim trenera da zaslužujem priliku, ali se isto odnosi i na saigrače, jer želim da shvate da zaslužujem da budem u ekipi sa njima. Spreman sam da radim još napornije kako bih pomogao i Vojvodini i samom sebi. Ne žurim, strpljiv sam, ništa u životu ne prolazi na silu. Znam koliko vredim i pokazaću to".

Pročitajte više>> izvor: dnevnik.rs, foto: Fotografije fudbalskih utakmica Jelena Grlić