10.05.2017.

Dunav smo pretvorili u otvoreni kanalizacioni sistem - Centralni prečistač neophodan Novom Sadu


Šefica Departmana za ekologiju na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment Novi Sad prof. dr Tamara Galonja Kohil rekla je za Dnevnik da je po pitanju životne sredine Novi Sad još uvek daleko od ostatka sveta

“Ne treba razmatrati samo divlje deponije, već i izduvne gasove, buku, Dunav, koji smo pretvorili u otvoreni kanalizacioni sistem i sve ostale aspekte životne sredine”, kaže Kohil.

Ona je bila gošća na jučerašnjoj sednici Saveta za zaštitu životne sredine na kojoj se razmatrala Informacija povodom otvaranja pregovaračkog poglavlja 27, koje se tiče životne sredine, u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom. Tom prilikom je napomenula da je to poglavlje izrazito važno, ako ne i važnije od ostalih. Kako nam je objasnila, sva ostala poglavlja mogu se lako prilagoditi lokaciji, tradiciji, kulturi, socio-ekonomskoj situaciji, ali pomenuto poglavlje razlikuje od svih ostalih to što povezuje planetu.

Članovi Saveta za zaštitu životne sredine zaključili su da je potrebno preduzimati sve neophodne korake da bi se evropski standardi, zakoni i propisi propisani u poglavlju 27 primenjivali na lokalnom nivou, odnosno u Novom Sadu. Oni su se složili da je najveći problem to što Novi Sad nema centralni prečistač za otpadne vode.

Poglavlje 27 koje se bavi održivim razvojem, prvenstveno se bazira na suzbijanju zagađenja po principu ,,zagađivač-plaća“ bilo da se radi o gasovitom, tečnom ili čvrstom industrijskom otpadu.

“Vođeni teškom ekonomskom situacijom u našoj zemlji, opravdavamo zagađivače koji nisu u stanju da plate, a kao posledicu takvog ponašanja i neodgovornog odlaganja otpada mi imamo recimo pojavu krvavog Dunava”, kaže Kohil i dodaje da sve odluke koje se ovde donesu i sprovedu naravno, imaju direktan uticaj ne samo na naš grad.

Poglavlje 27 jedno je od najkompleksnijih zadataka u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji pa je neophodno da svi budu uključeni – od lokala, preko pokrajine do Republike.

„Veoma je važno da se svi upoznaju sa značajem očuvanja prirodnih vrednosti, koje je čovek u velikoj meri već narušio, a naročito je važno da se promeni svest ljudi prema ekologiji i da to postane način života”, naglasila je prof. dr Tamara Galonja Kohil, dodajući da je politika životne sredine multisektorska, a da najveći problem predstavlja obezbeđenje novca.

Ona je za Dnevnik rekla da poglavlje 27 insistira na principu održivog razvoja, čiji je smisao da se mi kao društvo razvijamo, ali da održimo planetu.

Na sednici je rezimirano da Novosađani imaju snage, a država Srbija ima dobre zakone koji bi trebalo da počnu da se poštuju bez izuzetka kako bi se Poglavlje 27 brže implementiralo u našem gradu. Savet je zadužio Gradsku upravu za zaštitu životne sredine da Savetu dostavi izveštaj o preduzetim aktivnostima u oblasti životne sredine.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: ilustracija, arhiva